0
Usled učestalih suša tokom letnjih meseci poslednjih godina, stanovnici pet opština i gradova u Zapadnoj Srbiji suočavaju se sa čestim restrikcijama vode i otežanim vodosnabdevanjem sa vodozahvata ‘’Ševelj’’ na Velikom Rzavu u Arilju. I dok Javno preduzeće “Rzav” za ovu situaciju optužuje stanovnike i poljoprivrednike, u Ekološkom udruženju “Rzav” smatraju da odgovor leži u nekontroliranom širenju distributivne mreže i lošem upravljanju vodozahvatom, u nadležnosti Javnog preduzeća.
Problem vodosnabdevanja na ovom području nije nov. Postojeći vodosistem građen je tokom 80-ih godina prošlog veka i nikad nije dovršen usled nedostatka novca. Sam vodosistem planiran je za 250.000 korisnika iz Požege, Arilja, Lučana, Milanovca i Čačka, dok se njime danas koristi preko 300.000 stanovnika. Trenutno stanje daleko premašuje originalno planirane kapacitete, pa je danas mreža proširena na mnoga sela i prigradska naselja.
Situaciju dodatno pogoršava činjenica da od 1987. godine, kada je vodosistem napravljen, u njegovo unapređenje nije uložen niti jedan dinar. Zbog toga je mreža opterećena i ogromnim gubicima koji u nekim opštinama idu i do 50 odsto.
Zvaničnici tvrde kako će se problemi vodosnabdevanja rešiti izgradnjom hidroakumulacije Svračkovo. Poznavaoci situacije kažu da se izabrana lokacija za branu nalazi na izuzetno lošoj geološkoj podlozi. Sama izgradnja počela je 2011. godine, a 2015. godine su se pojavila klizišta koja se i dan danas saniraju. To je rezultiralo povećanjem troškova izgradnje sa prvobitno planiranih 70 miliona na 100 miliona evra.
“S obzirom da do sada nije završeno ni 30 odsto radova na izgradnji hidroakumulacije “Svračkovo” i da je sasvim očigledno da sadašnji kapacitet vodozahvata ‘’Ševelj’’ ne odgovara potrebama korisnika, postavlja se pitanje zašto se JP “Rzav” oslonilo na izgradnju HE Svračkovo. Nikada nije pristupilo čišćenju, odnosno izmuljavanju postojećeg vodozahvata čime bi se povećali njegovi kapaciteti, s obzirom da trenutno više od 60 odsto vodozahvata čini mulj”, kaže za Nova.rs Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja “Rzav”.
Milivojević kaže da zbog izmene projektne dokumentacije i tehničkih uslova usled pojave klizišta, država izvođaču radova, preduzeću ‘’Hidrotehnika-Hidroenergetika’’ plaća odštetu u vrednosti od 182 miliona dinara (1,55 miliona evra).
“I sve to nakon što je preduzeće ‘’Hidrotehnika-Hidroenergetika’’ dobilo ugovor bez sprovođenja pregovaračkog postupka i bez objavljivanja javnog poziva. Uz sve navedeno, u saradnji sa BIRN-om, došli smo do saznanja kako je izvorni Ugovor menjan 14 puta”, objašnjava Milivojević.
Stručnjaci već godinama upozoravaju da je projekt zastareo i da postoji daleko bolje rešenje za vodosnabdevanje gradova – iz podzemnih vodoizvorišta čiji su kapaciteti daleko veći od kapaciteta površinskih voda.
Dok se ne pronađe adekvatno rješenje i dok JP “Rzav” ne pristupi sanaciji postojećeg vodosistema, leta će za stanovnike Zapadne Srbije očigledno biti obeležena restrikcijama vode.
Bonus video: Vrčin bez vode
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
