3
Nekadašnji komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini Nikola Kalabić pravosnažno je rehabilitovan. Nije sarađivao sa okupatorom - navedeno je u obrazloženju odluke. Uprkos ovaj više nego diskutabilnoj presudi ne sme da se zaboravi - Kalabiću se na teret stavlja pokolj u Vraniću - četnički zločin u kom je stradalo 70 ljudi.
Apelacioni sud je u saopštenju naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da Kalabić nije sarađivao sa okupatorom i da je neosporno utvrđeno da ne postoji nijedan pisani dokument u kome se reguliše saradnja Kalabića sa nemačkom vojnom silom.
Prema navodima suda, odluke Državne komisije o Kalabiću imaju oblik administrativnog obrasca koji sadrži lične podatke o njemu, kao i opis navedenog zločina koji mu se stavlja na teret, ali nisu donete po određenoj formalnoj proceduri, odnosno da njihovom donošenju nije prethodio postupak u kom su izvođeni dokazi uz prisustvo optuženog i branioca.
„Iz navedenih razloga, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su navedene odluke Državne komisije bile motivisane političkim i ideološkim razlozima“, ocenio je Apelacioni sud.
Posebno problematično je to što takva sporna i sramna odluka stiže u trenutku kada se Srbija suočava sa masovnim ubistvima i masakrima, kao i protestima koji su odgovor na nasilje sa koje doživljavamo. Rehabilitacija Kalabića nam je podmetnuta u trenutku najveće bure, taman da je ne primetimo.
„Ključna promena se desila sa Zakonom o pravima boraca iz 2004, kojim su iz jednačeni četnici i partizani. Izvršne vlasti su, sa svoje strane, promenile sve praznike i hiljade imena ulica. A sudske su sistematski rehabilitovale sve koji su bili osuđeni za kolaboraciju, na čelu sa Dražom Mihajlovićem“, kaže za Nova.rs istoričarka Dubravka Stojanović.
Dodaje da ova presuda samo poslednja u nizu.
„To je još jedan ekser u kovčeg Srbije, jer mešnje antifašista i saradnika okupatora vodi u dodatno moralno potonuće inače izbezumljenog društva. Zato i nasilje ne sme nikoga da iznenadi, jer je slavljenje zločinaca postala ključna vrednost ovog društva“, zaključuje Stojanović.
Pokolj u Vraniću, selu tridesetak kilometara udaljenom od Beograda, bio je četnički zločin, u kojem je, u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine ubijeno oko 70 ljudi – bilo oni muškarci, žene ili deca. Jedan od onih koji su izvodili stravične zločine bio je rehabilitovani četnik Nikola Kalabić.
Tokom te noći, Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO), izvršio je masakr nad civilima.
Četnici su tada bili podeljeni u tri grupe, a pokolji su izvršeni u 14 kuća u selu, u kojima su živeli ljudi osumnjičeni za odražavanje veze sa partizanima.
Te noći su u svim od 14 kuća bili ubijeni gotovo svi ukućani.
PROČITAJTE JOŠ
Prema sačuvanim podacima, te noći svirepo je ubijeno između 68 i 72 meštana.
Ubijana su deca stara po nekoliko meseci i starci od 90 godina. Na neke meštane Vranića se pucalo, ali je većina mučena i zaklana. Devojke i žene su silovane.
Preživelo je pet osoba, od kojih su tri bile teško ranjene.
Od ukupnog broja žrtava, 15 je bilo mlađe od 17 godina, sedmoro starijih od 60, a 35 žrtava bile su žene.
Nikola Kalabić je pre rata bio geometar Katastarske uprave u Valjevu, a na početku prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo s razilaze, a Kalabić prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde, koja je, bila jedna od najozloglašenijih četničkih jedinica.
Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre deset godina Vesna Dragojlović, Kalabićeva unuka.
Prvo rešenje o rehabilitaciji Nikole Kalabića sudija dr Dragan Obradović je doneo krajem aprila 2017. godine ali je ovo rešenje, nakon žalbe protivnika predlagača, ukinuto u maju naredne godine. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
BONUS VIDEO: Istoričarka Dubravka Stojanović o nacionalizmu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare