Reakcija nosilaca stanarskih prava u zadužbinama na restituciju imovine BU

"Danas (10. februar) je izašao članak u novinama - "Univerzitet traži 35 objekata ni zgrada Rektorata nije njihova" za koji želimo da dostavimo određenu dopunu jer su izostavljene značajne činjenice, da postojimo mi koji živimo u tim stanovima, građani ove države, zbog kojih želimo da objavite u novinama i našu stranu priče i da joj posvetite isto toliko prostora koliko i pitanju imovine Univerziteta.Naime, mi smo nosioci stanarskih prava u bivšim zadužbinama i mi živimo u stanovima bivših i trenutnih zadužbina,ima nas oko 150 porodica i to su naši domovi koji su zaštićeni Članom 8. Evropske konvencije i zabranjeno je zadirati u to naše pravo koje je kao što rekoh zaštićeno Evropskom konvencijom,niti nam se može oduzimati niti pravo na Dom niti pravo na sticanje svojine u stanovima u kojima živimo, jer b nam se umanjila prava garantovana Ustavom.Ne sme se zaboraviti činjenica da žele da nam oduzmu ono na šta imamo pravo kao i svi drugi građani koji su otkupili svoje stanove.Kad Gosp. u tekstu Antić navodi "da se ide na predlog bez realnih umanjenja koje moraju da prihvate građani kao pojedinci" kad predlaže modele rešenja,zaboravlja da smo mi ti pojedinci,živi ljudi i porodice, "a ne neki tamo krompiri" i mi nemamo obavezu da bilo šta prihvatimo što gazi naša prava.Imamo Ustavom garantovana i zaštićena stanarska prava dodeljena po zakonu od strane države kad nije bilo vlasnika ovih stanova već je sve bila društvena svojina.Naša prava se ne smeju umanjivati po Ustavu, nas štiti Konvencija, i mi treba da budemo izjednačeni u pravu na otkup kao i svi drugi građani (600000 građana koji su otkupili stanove) i nediskriminisani.Isto tako mi građani, imamo empatiju prema starim vlasnicima, za razliku od njih starih vlasnika, kojima smo mi nevidljivi. Smatramo da je potrebno rešiti ovu veliku istorijsku nepravdu,ali ne činjenjem nove nepravde ka nama.Država koja je ovo napravila kao istorijsku nepravdu još u prošlom veku i bivšim vlasnicima i nama kojjima je dala ove stanove i uvela nas u problem, neka podnese trošak za stanove u kojima živimo i neka isplati pravičnu tržišnu nadoknadu vlasnicima, a nama da omogući zaštitu prava na dom iz evropske konvencije i ustavom garantovanih prava i dozvoli otkup stanova, jer u ovim stanovima živimo decenijama.Apsurdno je svako drugo rešenje osim ovog.Ovakav model rešenja bi bio u potpunosti i sa Ustavom i sa zahtevima Evropske Konvencije o zaštiti ljudksih prava, jer naši domovi u kojima živimo decenijama nemaju zamenu niti supstituciju, jer su "DOM" i to su postali dugogodišnjim korišćenjem, a imovina (svojina) se može supstituisati isplatom tržišne vrednosti u novcu i tako očuvati, jer stanova koje bi država dala objektivno nema.Ovaj model bi trebalo primeniti u svim situacijama kad je i privatno vlasništvo u pitanju, osim u ovom, kad ima formirano stanarsko pravo na stanu.Dodatno napominjemo da Univerzitet u postupku pred Agencijom nije dobio ni jedan stan u kojem je zasnovano stanarsko pravo. Vraćanje imovine je Agencija za restituciju osporila i članom 150. Zakona o stanovanju je predviđeno da nosilac stanarskog prava ima prava otkupa stana u kome živi već decenijama. Desetak porodica su već završili postupak otkupa stanova po tom zakonu, dok je 40 porodica trenutno u postupku otkupa stanova, ostali čekaju pravosnažnost rešenja da uđu u otkup.