Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Savet Univerziteta u Beogradu (UB) doneo je odluku o raspisivanju izbora za rektora i četiri prorektora tog univeziteta za školsku 2024/2025, 2025/2026. i 2026/2027. godinu.

Kako Danas nezvanično saznaje, aktuelni rektor UB Vladan Đokić kandidovaće se za još jedan mandat, ali do sada nije bilo nikakvih dogovora hoće li zadržati sadašnji tim prorektora.

Nezvanično, većina jeste zainteresovana da nastavi započeti posao, ali budući da razgovori o tome nisu vođeni, nisu želeli da se oglašavaju.

Spekuliše se da bi Đokić mogao imati protivkandidata iz takozvane „opozicione struje“, ali se u akademskoj zajednici nijedno konkretno ime za sada ne pominje, piše Danas.

S druge strane, koliko god je aktuelna uprava UB povezivana s vlašću, posebno zbog načina na koji je rektor izabran, naši izvori sa Univerziteta kažu da je Đokić do sada korektno vodio Senat, ali mu neki zameraju što se držao po strani i nije se javno oglašavao kada je vlast u više navrata napadala pojedine članove akademske zajednice, uključujući i člana njegovog najužeg tima prorektora Ratka Ristića.

U prilog Đokiću ide činjenica da je tokom njegovog mandata Senat UB i drugi put potvrdio rešenje univerzitetskog Odbora za profesionalnu etiku na osnovu kojeg je ministru finansija Siniši Malom poništena diploma doktora nauka.

Zbog toga, kako se nezvanično priča, Univerzitet trpi pritiske, a posledica toga je bila i kontrola budžetske inspekcije na više beogradskih fakulteta.

PROČITAJTE JOŠ

Naši izvori ukazuju na detalj da je Đokić jedan od retkih rektora državnih univerziteta čije se ime nije našlo na listi podrške uoči izbora listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

U svakom slučaju, naredna godina na Univerzitetu u Beogradu će biti dinamična, jer na većini fakulteta slede i izbori za dekane.

Izbori za rektora i pritisci

U prilog činjenici da će biti pritisaka koji dolaze izvan akademske zajednice svedoči i to što je u septembru bilo naznaka da bi Senat mogao da inicira izmenu Zakona o studentskom organizovanju, tačnije spornog člana koji omogućuje da u nastavno-naučnim (NN) većima fakulteta studenti čine 20 odsto članova i učestvuju, između ostalog, u predlaganju kandidata za dekana.

Iako dekana formalno bira savet fakulteta, suštinski se izbor pravi upravo na NN veću.

„Ovde je ključno pitanje objektivnosti studentskog parlamenta jer nigde nije regulisano koliko studenata treba da glasa da bi parlament bio legitiman. Drugim rečima, na izbore na fakultetu koji ima 3.000 studenata može da izađe 50 studenata i da izabere parlament, a takav parlament potom predlaže svoje predstavnike u NN veće „– rekao je ranije sagovornik Danasa.

Da su studentski glasovi mnogo više podložni zloupotrebama i uticajima nije novina.

Beogradski univerzitet, rektorat. Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Sumnju da se na ovaj način vlast direktno meša u izbore na univerzitetu dodatno je podgrejalo otkriće da su aktuelni predstavnici akademaca u Studentskom parlamentu UB bili ili su i sada povezani sa organizacijom CEROB u čijim prostorijama su isplaćivane dnevnice za rad u kol centru SNS-a.

U odluci Saveta Univerziteta u Beogradu o raspisivanju izbora, u koju je Danas imao uvid, utvrđeni su rokovi za obavljanje izbornih radnji u postupku izbora rektora i prorektora.

Izborno veće fakulteta, u čijem sastavu su svi nastavnici, evidentira najviše po jednog kandidata za rektora i jednog kandidata za prorektora, dok naučno veće instituta u sastavu Univerziteta evidentira najviše po jednog kandidata za prorektora.

Predlozi za rektora se dostavljaju Komisiji za sprovođenje izbora do 1. marta 2024, a za prorektore do 5. aprila.

Izborna veća fakulteta i naučna veća instituta izjašnjavaju se o kandidatima za rektora, pri čemu jedan fakultet, odnosno naučni institut može podržati najviše tri kandidata sa

Liste evidentiranih kandidata za rektora. Rok do kojeg to moraju da završe je 5. april.

Konačno evidentiranim smatra se kandidat koji je dobio podršku najmanje trećine fakulteta i instituta, tj. najmanje 14 podrški.

Procedura se nastavlja na Senatu, koji utvrđuje predlog kandidata za rektora do 17. aprila, glasajući najviše za jednog kandidata sa liste. Utvrđenim kandidatom za rektora smatra se onaj koji dobije najmanje trećinu, to jest 21 glas članova Senata.

Komisija dostavlja listu kandidata za prorektore Savetu Univerziteta u Beogradu i predloženom kandidatu za rektora zaključno sa 29. aprilom.

Izabrani rektor predlaže Savetu kandidate za četiri prorektora iz reda redovnih profesora, odnosno naučnih savetnika, sa liste evidentiranih kandidata koje su predložili fakulteti, odnosno instituti, vodeći računa o zastupljenosti grupacija fakulteta.

Sednica Saveta na kojoj će se obaviti izbor rektora i prorektora održaće se 9. maja, piše u odluci.

****

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar