Od 850 stabala višanja u voćnjaku Rajka Krstića, ostale su samo suva debla i grane. Nezadovoljan otkupnom cenom višanja Rajko je najpre ovog leta poklonio sav rod višanja, oko 10 tona, a potom posekao sva stabla. Narednih dana će višnjik star 15 godina potpuno raskrčiti i obraditi ga.
„Do sada sa korenom počupao oko 50 odsto višanja, za neki dan ću i ostale. Ne znam šta ću nakon toga sa zemljištem, nisam još odlučio. Činjenica je da se voćarstvo sada ne isplati“, rekao je naš sagovornik.
On je na početku berbe višanja putem društvenih mreža pozvao sve ljude kojima su višnje potrebne za pripremu sokova, džemova i ostale zimnice, da dođu i uberu ih onoliko koliko su im potrebne. Na ovaj korak se odlučio jer je izračunao da mu se više isplati da pokloni sav rod, nego da ga ubere.
„Otkupljivači su mi plaćali 30 dinara po kilogramu, a sama berba bi me koštala toliko, odnosno oko 300.000 dinara, ne računajući trud i rad koji bi uložio. Procenio sam da je bolje da ne pravim dodatne troškove, jer sam već puno uložio u obradu zasada“, objašnjava Rajko.
Prema njegovim rečima, berba višanja isplatila se do 2016. godine. Do tada su korist imali i voćari koji su uzgajali šljive, dunje, kajsije, breskve…Svih ostalih godina, nakon berbe bi, ili bili na gubitku ili na „nuli“.
„Za kilogram višanja 2016. godine dobio sam od otkupljivača 85 dinara i to je bila super cena. Nakon te godine otkupna cena nije premašila 50 dinara. Uglavnom je 30 do 40 dinara. Kako stvari stoje i narednih godina će sigurno biti niska cena, tako da sam od višanja odsustao. Ne želim da više ulažem u tu proizvodnju. Ovih 100.000 dinara koje ću platiti za krčenje stabala, biće poslednje moje ulaganje“, istakao je Rajko.
On je kazao da je zadovoljan što je njegov poziv preko društvenih mreža urodio plodom, što su se ljudi odazvali i što poslednji rod njegovih višanja nije propao.
„Drago mi je da su ljudi otišli zadovoljni, da barem neko bude kada već nismo moja porodica i ja. Dodatni motiv da pozovem ljude da dođu i besplatno uberu višnje je najava našeg predsednika Aleksandra Vučića da nas očekuje duga i hladna zima i da ljudi dobro razmisle pre nego što se oduče da potroše novac na moru. To me je podstaklo da budem humanista, da pomognem ljudima da se pripreme za dugu i hladnu zimu, da obezbede džem, kompot“, izjavio je Krstić i dodao da se u Srbiji dobro živi samo od 19 do 20 sati uveče, u vreme „drugog dnevnika“.
Prema njegovim rečima, selo Čiflik jedno je od sela u belopalačančkom kraju sa najvećim brojem zasada sa različitim voćem – višnjama, šljivama, dunjama, breskvama. Meštani su podizali zasade u vreme kada je otkupna cena voća bila dobra, a sada se pitaju šta sa njima da rade jer nemaju nikakvu korist.
„Na nezadovoljstvo zbog otkupne cene višanja, sada dolazi i novo zbog niske otkupne cene šljiva. Otkupljivači na jugu Srbije prvi rod tog voća plaćaju svega 10 dinara, ali se govori da za kilogram najkvalitetnijih šljiva voćari neće dobiti više od 15 dinara po kilogramu. Da li u dragstoru imate nešto da kupte za 10 ili 15 dinara. Jedna žvaka košta više“, istakao je Krstić.
Bonus video: Sećate li se zemunske porodice Barbalić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare