Putnici koji su leteli avionom Er Srbije mogu da tuže avio-kompaniju: Imaju pravo da traže novac i za pretrpljeni strah, a postupak ne traje duže od šest meseci

“Svaki građanin koji pretrpi bilo kakav vid štete, materijalnu ili nematerijalnu, ima pravo da mu se ista nadoknadi. Ta nadoknada predstavlja način na koji će se nadomestiti pretrpljena šteta, tako da osoba, u ovom slučaju putnik, može sebi da priušti neki drugi užitak i time umanji duševnu bol. Zavisno od same situacije, procenjuje se visina naknade štete”, objašnjava za Nova.rs Nebojša Perović, advokat.

Naknada štete, ističe on, obavezna je čak i ako je greška bila nenamerna.

“U konkretnom slučaju verujem da postoji i osiguranje putnika, a naravno nadoknadu štete snosi onaj koji je i skrivio, odnosno odgovoran je za posledicu koja je nastupila. Nebitno je da li je namerno ili nenamerno, u svakom slučaju bitno je da je postojala štetna posledica i da se ona može potkrepiti određenim činjenicama ili dokazima. Avio-kompanija može dobrovoljno i u dogovoru sa putnicima da nadoknadi štetu ili eventualno osiguravajuća kuća. Ukoliko putnici ne budu zadovoljni visinom finansijske nadoknade, onda se ide na sud i u redovnom parničnom postupku mogu ostvariti svoja prava”, kaže Perović.

Putnici, po svemu sudeći, imaju pravo na tri vrste odštete.

“Prva je naknada za kašnjenje leta duže od tri sata, za relaciju do 1.500 kilometara, a propisano je Zakonom i Uredbom EU, da svakom putniku po tom osnovu moraju da isplate po 250 evra. Druga je materijalna odšteta koja podrazumeva nadoknadu troškova putnika koji su napravljeni pre leta. Ako je neko recimo imao plaćen hotel ili rent a car, koji nije mogao da koristi tu noć ili dan, kada je došlo do kašnjenja. Er Srbija mora da nadoknadi i taj iznos novca, za šta je naravno neophodan dokaz. Treći je nematerijalna odšteta, koja se odnosi na pretrpljeni strah. Pojedini putnici su čak pisali i testament u trenucima kada su bili uplašeni za svoj život. Situacija na letu je bila krajnje opasna i dramatična. Ljudi su verovali da im je život ugrožen, tako da imaju puno pravo na odštetu”, kaže za Nova.rs Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

On naglašava da se pitanje odštete može rešiti dogovorom između putnika i avio-kompanije.

“Ili će postići dogovor ili idu na veštačenje na sudu, gde treba da se proceni koliki je bio taj strah kod putnika. Taj novčani iznos bi svakako bio veći od ova prva dva. U avionu je bilo oko 105 putnika i u teoriji takvi sporovi dugo traju, ali u praksi, čim se preda tužba i sud je uruči Er Srbiji, oni zovu i traže da isplate novac koji je potreban. Imali smo već iskustva sa tužbama putnika i to obično ne traje duže od tri do šest meseci od dana pokretanja tužbe. Druga opcija je da Er Srbija ulazi u sudski spor, ali se kompaniji to nikako ne isplati, jer putnici imaju pravo i na zateznu kamatu, a tužbe mogu da budu pojedinačne i grupne”, objašnjava Gavrilović.

Ljudi su se opraštali i pisali testament

Jedna od putnica u ovom avionu bila je i Jelena Đorđević, koja je za N1 opisala kakva je panika nastala u avionu u momentu udarca.

„Osetila sam jak udarac tu gde je krilo i nazad, kako smo poleteli tresao se ceo avion. Imali smo osećaj da će ispasti svi koferi. Pored mene je bio jedan čovek i neka strankinja koja ništa nije razumela i bukvalno je uzimala vodu i kvasila se i pitala nas je o čemu se radi. Tu oko mene su bili muž i žena koji su se grlili, ljubili, opraštali, jer nisu znali šta će da se desi. Iza mene je bio jedan Kinez koji je krenuo da snima testament“, ispričala je Jelena.

Nakon što su se par minuta kasnije našli u vazduhu sa rupom u trupu aviona, koji je prilikom poletanja zakačio svetlosnu signalizaciju, obratio im se šef kabinske posade, a pilot mnogo kasnije.

„Tek nakon 40 minuta se javio kapetan koji ne zna da priča naš jezik, rekli su da je Grk, rekao je na engleskom da ćemo se spustiti i prolazićemo pored tornja kako bi ustanovili da li možemo bezbedno da se spustimo na aerodrom NT. Pa je bila ta proba. Leteli smo dosta nisko i to je bilo zaista rizično, leteli smo iznad livade i autoputa“, ispričala je Jelena.

Ona naglašava da stres koji su svi putnici doživeli, ne može da se opiše rečima.

"Naši životi su bili u pitanju i stvarno je bilo neizvesno da li ćemo sleteti ili nećemo i kako će se sve to završiti, moglo je da bude zaista kobno i povredila me je izjava Er Srbije“, razočarano je ispričala Đorđević.

Podsetimo, u večernjim satima, 18. februara, pilot aviona koji je poleteo za Diseldorf sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", ubrzo nakon poletanja tražio je da odmah sleti, što je izazvalo zastoj u aerodromskom saobraćaju. Ispostavilo se da je pri poletanju udario u svetlosnu signalizaciju i da je sa rupom na trupu kružio sat vremena iznad Beograda. Nakon prinudnog sletanja, zbog curenja goriva, vatrogasci su morali da prskaju letelicu penom, kako bi se izbegao požar.

***

BONUS VIDEO: Petar Vojinović: Bezbedno sletanje aviona Air Srbije bila je sreća u nesreći