2
Meštani nekoliko sela na obroncima Goča, u opštini Aleksandrovac, protestovali su zbog gradnje kamenoloma na lokalitetu Rađevice. Kako kažu, zbog gradnje kamenoloma, već je posečen deo borove šume, iako je dobijena dozvola samo za ispitivanje terena. Privatna firma je zakupila od Srbijašuma zemljište na 25 godina, kako bi eksploatisala materijal za gradnju Moravskog koridora.
Meštani sela Plep, Grčak i Boturići, smatraju da će rad kamenoloma ugroziti prirodu, a samim tim i poljoprivredni i razvoj seoskog turizma, po čemu je ovaj kraj poznat. Vodeći se zakonom o šumama i prostornim planom opštine Aleksadrovac, meštani nekoliko sela u blizini potencijalnog kamenoloma, kažu da na šumskom zemljištu nije dozvoljena gradnja, kao ni seča šuma 6. i 7. klase.
Pored toga, smatraju da će objekti u ovom delu Aleksandrovačke Župe, biti ugroženi zbog miniranja i dejstva seizmičkih potresa. Zato, kako kažu, žele da spreče izgradnju kamenoloma.
„Mi pričamo kako iseljavaju naše ljude sa Kosova. Naši iseljavaju mene i porodicu. Moraću da napustim selo sa četvoro maloletne dece, ako kamenolom počne da radi. Ostalo nas je jako malo, a inače ovde živimo kao Indijanci u rezervatu. Nekvalitetnu vodu pijemo, struja je loša, internet nemamo. Gase nam se aparati. Mašine su noću radile. Deca su videla svetla i mislili su da su vanzemaljci“, kaže Zvonko Veličković iz Boturića.
Marko Luković, jedan od organizatora protesta kaže da se kamenolom pravi kako bi se posipao Moravski koridor.
„Naredne nedelje će doći Zoran Drobnjak, direktor Puteva. Ljuti smo jer nam nije predočen nijedan problem koji možemo da imamo“, kaže Marko.
Ivana Veličković je majka četvoro dece, i kako kaže epidemija koronavirusa joj je zatvorila tek otvoreni restoran, a sada se pojavio i kamenelom.
„Želimo da zaštitimo našu i bezbednost dece. Apelujem na vlast da nam daju garanciju za našu sigurnost i zaštitu prirode“, kaže Ivana za Nova.rs.
Pored meštana, potpise na peticiju za zaštitu prirode, stavili su i čelnici opštine Aleksandrovac, prvi čovek Mirko Mihajlović i predsednik skupštine opštine Slavoljub Mirković.
„Ovo je zemljište Srbijašume i mi nismo učestvovali u tim pregovorima. Lokalna samouprava je bila upoznata samo u deo oko dozvola. Znamo da su investitori dobili dozvolu za ispitivanje terena i da su mogli da eksploatišu oko 57 kubika materijala za ispitivanje kvaliteta. I on odgovara, koliko znamo“, kaže Mihajlović.
U blizini potencijalnog kamenoloma, nalaze se srednjovekovni grad Koznik i arheološko nalazište Jablanica, koje je država zaštitila kao kulturna dobra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
