0
Na skupu koji je večeras održan u Kragujevcu, profesorka srpskog jezika Marija Blagojević je u svom govoru opisala alarmantno stanje u prosveti. Ukazala je da deca zbog urušenog obrazovnog sistema odrastaju u samotnjake, kao i da su agresija, surovost i zločini, postali “vizit karta našeg društva”.
Govor profesorke Marije Blagojević prenosimo u celosti.
„Dok se korov i kopriva ne istrebi, ne može se dobro seme posejati.
Dok se lažni apostoli ne otkriju, ne može nauka procvasti.
Dok se ropski duhovi ne izobliče, ne može sloboda sinuti.
Dok se dremež ne prošiba, neće se svesniji život razbuditi.
Dok se opaki običaji ne prodrmaju, neće se dobro ukoreniti.
Dok se nadri knjige ne pokažu, ne može se pravo znanje raširiti“,
govorio je srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj.
Obraćam se u ime svih ljudi koji su spremni da istrebe korov. Dolazim iz najzapuštenije njive našeg društva, koja se zove prosveta.
Godinama, decenijama smo upozoravali šta će se desiti našem drušvu zbog sistematskog urušavanja i nebrige prema najplodonosnijem stablu.
Bili smo svedoci, svi zajedno, da se ispred naših očiju dešavala, kako je nazvao jedan pravoslavni mislilac – mutacija duše savremenog čoveka.
U svim vremenima su postojali poroci, nasilje, destrukcija, ali su bili ocenjivani kao zlo i bolest koje razjedaju društvo. Ali, danas, u našem duštvu se nude kao obrazac i ideal ponašanja.
Oni su nažalost formirali kult ružnoće, umesto kulta lepote.
Savremeno obrazovanje svodi mladog čoveka na korisnost u ekonomskom i političkom sistemu, koji treba dobro da se proda na tržištu prestižnih profesija.
Od tako mladog bića, kome ste pre toga ukinuli predmete koji razvijaju odnos prema lepoti, prema ukusu, a pre toga ste razorili autoritet roditelja i nastavnika, možete samo da napravite narcisoidno i egoistično biće.
Pre toga je to mlado biće vaspitavano, da za svaki poslić mora nešto da dobije, pa je pohlepa, na žalost, tako zamenila ljubav.
Agresija, surovost, zločini, postaju tako vizit karta našeg društva.
Nebriga u vaspitanju budućih generacija je krajnji stepen zla. Vaspitanje ima koren u staroj slovenskoj reči, a znači – hranjenje.
Ovaj sistem, u kome grcaju naša deca i vape da ih naučimo ljubavi, proizvodi stručnost, ali bez ljudskosti.
Obrazovanje je, kako kaže episkop Grigorije, postalo BEZOBRAZOVANJE.
I nije nikakvo čudo što smo suočeni s decom samotnjacima, koji još kao nedovršene ličnosti osećaju rivalstvo i sukob interesa sa drugima.
Ova tragedija nikada neće biti zaboravljena, niti postoje reči utehe.
Jedini mogući način, da ovi strašni događaji dobiju viši smisao, je da se konačno glas vapajućeg iz pustinje najglasnije čuje.
Ukoliko ne istrajemo u zahtevima, ovde neće biti čak ni korova. Ovde će ostati samo pustinja – besplodna i suva.
***
BONUS VIDEO: Protest u Kragujevcu „Srbija protiv nasilja“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare