0
Pružila sam podršku Radnoj grupi na čijem je čelu Ana Brnabić, pod uslovom da nas puste da nezavisno donosimo odluke i mere za rešavanje problema mentalnog zdravlja, kaže za Nova.rs profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, poznata po oštrim kritikama vlasti, ali i javnog diskursa koji, kako je ranije govorila, uvodi građane u stanje beznađa i apatije, u kojem oni koji vladaju imaju odrešene ruke. Ipak, u ovoj takoreći vanrednoj situaciji, profesorka je pristala da bude deo Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, na čijem je čelu premijerka, čije nedavne ispade na društvenim mrežama, neprimerene članu Vlade zemlje koja se suočava sa tragedijom, profesorka ne želi da komentariše, ali naglašava da svako odlučuje o svojim postupcima, kao i o posledicama istih.
“Vlast je obećala da će pustiti nas, struku, da od sada radimo svoj posao bez njihovog uplitanja, i ako zaista tako bude, uspećemo nešto da uradimo i da pomognemo mladima koji su najviše pogođeni nedavnim tragičnim događajima”, kaže prof. Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Naime, Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, formirana je odlukom Vlade Republike Srbije, a zadatak članova je da koordinišu krizni odgovor na potrebe pogođenih osoba – porodica žrtava, učenika i nastavnika, kroz hitne mere u okviru projekta koje će sprovesti Institut za mentalno zdravlje.
“Moj utusak je da je Vlada želela da okupi stručnjake i da nama prepuste ovu situaciju. Na sastanku koji je održan dobili smo mogućnost da iskažemo sve što smatramo da je važno, a sastajaćemo se kao uži stručni tim i izveštavati Vladu o daljim koracima. Obećali su nam podršku, ali i slobodu da odlučujemo o daljim koracima i merama koje će sanirati posledice, ali i sprečiti da se ikada više ponovi nešto slično ovim masakrima. Predložila sam da se manje slikamo, a da više radimo svoj posao. Ovih dana formiraćemo timove za teren, za dužu stručnu pomoć i podršku, za traumatske reakcije jer još ne znamo kod koga će se razviti. Neophodno je formirati specijalizovane i stalne timove, koji će se baviti pojedinačnim stvarima, kao što su timovi za podršku deci, roditeljima i nastavnicima. Važno je da se sastavi tih timova ne menjaju, jer je ljudima kojima je potrebna pomoć takođe potrebna i izvesna vrsta stalnosti i predvidivosti”, objašnjava prof. Džamonja Ignjatović.
Ovaj stručni tim se bavi posledicama, ali i prevencijom, a na naše pitanje da li će ukazati na potrebu ukidanja rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, odgovara da su promene neophodne na svim frontovima.
“Mere za rijalitije su na širem društvenom nivou, a sigurno je da su nama na raznim frontovima potrebne promene. Sve mere koje vode ka normalizaciji društva, podizanju svesti o solidarnosti, manje konflikata, su poželjne. Jedan od konkretnih predloga je da se formiraju dnevni boravci za decu sa problemima u ponašanju u okviru Ministarstva za socijalni rad, kako bi ona dobila pomoć i podršku, a ne da se odmah ide na kažnjavanje”.
Nedavna objava premijerke Srbije na društvenoj mreži Tviter, uzdrmala je javnost, zbog fotografija na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali i predsednica Vlade, u neformalnoj atmosferi, nasmejani dok se šale na račun protesta koji su građani organizovali protiv nasilja. Pitali smo profesorku Džamonju Ignjatović, kako je moguće da neko ko je na čelu Radne grupe formirane nakon smrti dece, dozvoljava sebi da se fotografiše sa osmehom i šali na račun građana.
“Ne mogu da utičem, niti da komentarišem ničije ponašanje, jer svako odgovara za sebe, ali i za posledice svog činjenja ili nečinjenja. Moj posao je ovde jasan, pristala sam da budem deo grupe, ako Vlada bude poštovala dogovor i dozvolila nam da nezavisno donosimo odluke. Dala sam podršku radu ovog Radnog tima jer smatram da je važnije što vlast konačno prepoznaje struku, nego naši međusobni odnosi i konflikti”.
Pročitajte još:
0
15
1
3
Podsetimo, članovi Društva psihologa Srbije, na čijem je čelu profesorka Džamonja Ignjatović, do nedavno su bili vrlo direktni u kritikama upućenim vlasti, pa su se u januaru 2022. oglasili saopštenjem u kojem su ukazali na brojne društvene probleme koji se tiču aktuelne vlasti i atmosfere koju je ona stvorila, ističući mentalno zagađenje ovog prostora koje dovodi do negativnih posledica.
“Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koja unose nemir i sukobe među građanima. Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovo javno iznošenje. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija”, pisalo je u tadašnjem saopštenju psihologa.
Takođe, profesorka Džamonja Ignjatović je za aktuelnu vlast u Srbiji govorila da “svaka vlast koja svojim političkim programom ne može da pridobije narod, čini sve kako bi ljude dovela do apatije i beznađa, ne bi li odustali od borbe i nade u promene”
Sada je jedan slučaj, koji nas je kao društvo najdublje potresao, ipak ujedinio struku i vlast, kako bi spasili buduće generacije.
“Ne pišite više o dečaku koji je počinio ubistvo, druga deca će se identifikovati sa njim. Mislim da, pored svega, imamo sjajnu omladinu i ne smemo da generalizujemo decu. Oni su sjajni baš zato što su odrasli u ovako teškim uslovima. Ima naravno uvek onih koji teže agresivnom ponašanju, ali i onih koji su anksiozni i neraspoloženi. Ipak, većina ne zaslužuje da bude stigmatizovana. To je jedan od razloga zašto dečaka koji je počinio masovno ubistvo ne treba stavljati u fokus javnosti ni na koji način jer to samo pospešuje identifikaciju sa njim. Sako isticanje osoba koje negativno utiču na javnost nisu dobre, jer se mladi poistovećuju. Jedna od naših poruka je da ne sme više da se piše o tom detetu. Sa njim radi uski tim stručnjaka koji će predložiti dalje mere”, kaže Džamonja Ignjatović.
Ipak javnost zabrinjava činjenica da kad god se u Srbiji dogodi ozbiljan incident, rešenje je formiranje radne grupa, čiji su rezultati najčešće nevidljivi. Jedna od takvih bila je i Radna grupa za suzbijanje nasilja u školama.
„Bio sam deo Radne grupe za suzbijanje nasilja u školama. Ljut sam i besan na sebe, jer se radilo izuzetno sporo i nekvalitetno. Ja sam kriv“, izjavio je posle masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. Ova Radna grupe formirana je nakon slučaja u školi u Trsteniku, kad su đaci maltretirali svoju nastavnicu i izmakli joj stolicu, pa potom snimak događaja objavili na društvenim mrežama.
Podsetimo, Radnu grupu za podršku mentalnom zdravlju, pored predstavnika Vlade Srbije i profesorke Džamonje Ignjatović, sačinjavaju i Milica Pejović Milovančević (Institut za mentalno zdravlje), dr Hana Korać (Institut za mentalno zdravlje) i predstavnici Unicefa.
“Vlada Srbije će podržavati, pratiti i koordinisati funkcionisanje ove radne grupe, ali će glavnu reč voditi stručnjaci, čiju će svaku odluku Vlada u potpunosti ispoštovati i sprovesti u delo“, izjavila je Ana Brnabić, predsednica Vlade.
BONUS VIDEO: „Mi to moramo, ako smo ljudi“: Gimnazijalac iz Beograda, Nikola, uživo recituje svoju pesmu posveđenu nastradalim đacima iz „Ribnikara“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare