1
Mali maturanti uveliko se pripremaju za završni ispit od kog umnogome zavisi koju srednju školu će upisati. Naravno, oni koji se nisu preterano trudili u osnovnoj školi i već sada imaju manji broj poena, opredeljuju se za neku stručnu školu, a koja ne zahteva dalje školovanje odnosno upis na fakultet. S druge strane, odlikaši mahom "pucaju" na gimnazije, a čak i među njima ima dobrih i onih manje dobrih. Profesori beogradskih škola preporučili su više srednjih škola đacima, a u nastavku teksta pogledajte zašto izdvajaju baš njih.
U Beogradu ima mnogo gimnazija, a kako pokazuju podaci, godinama se izdvaja nekoliko onih koje su „najjače“, što znači da je za upis potrebno više od 93/94 poena. One su i najbolje, tako bar kažu đaci i kao takve su na glasu.
Ali, ima i dobrih stručnih škola koje su i te kako zanimljive đacima, a što je najvažnije, obezbeđuju siguran posao nakon stečene diplome.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
Profesorka u Devetoj beogradskoj gimnaziji Ana Dimitrijević kaže u razgovoru za Nova.rs da to što radi u gimnaziji, ne znači da ne bi preporučila dobru stručnu školu. Navodi zašto preporučuje gimnaziju i za koga je ona idealna.
„Moramo biti iskreni prema sebi i relano sagledati naše mogućnosti. Dakle, dete zna da li može da pohađa gimnaziju ili bi radije u stručnu školu. Smatram da dete treba da upiše ono što odgovara njegovim ili njenim interesovanjima. Tako da, ako dete ima nameru da se kasnije školuje, ide na fakultet i ima nekakvo zanimanje za koje je potrebno akademsko obrazovanje, onda je lakši i bolji put da se ide u gimnaziju. Gimnazija ga sprema za jedan nivo koji kasnije zahteva fakultet iz različitih oblasti. U tom smislu uvek preporučujem gimnaziju“, objašnjava profesorka Dimitrijević.
I među gimnazijama ima onih koje su najbolje, dobre, pa čak i loše. Svakako, izdvajaju se Treća beogradska gimnazija koja je „na tronu“ duži niz godina, potom Prva, Četvrta, Deveta beogradska gimnazija „Mihailo Petrović Alas“…
„Jako je važno da ako dete ima neku ideju o čemu bi želeo da uči i da ide u školu skladu s tom idejom. Gimnazije su generalno zahtevne, dosta se uči i ako neko na to nije spreman i ne želi da mu škola oduzima toliko vremena, onda je bolje da se opredeli za neku srednju stručnu školu“, savetuje ona.
Što se tiče one dece koja bi da se bave nekom strukom za koju uopšte nije potreban fakultet, naša sagovornica kaže da treba da prate svoju ideju i zamisao o tome.
„Ima jako zanimljivih zanimanja za koja je dovoljan četvrti stepen, čak i treći. Ima dece koja upisuju zanate da bi nastavili porodičan posao, recimo ako roditelji imaju automehaničarsku radnju, frizersku, električarsku, pa dete želi da nastavi ono što mu radi otac ili majka. S tim u vezi bih izdvojila ugostiteljske i turističke škole koje su jako popularne. Deca koja uče za kuvara kasnije mogu da upišu neku kulinarsku akademiju u inostranstvu. Ima one dece koja vole turizam, pa upisuju turističku školu i uče za turističkog vodiča, dakle ne moraju nužno imati fakultet“.
Dodaje da u okviru stručnih škola ima jako lepih zanimanja, a diploma srednje škole je sasvim dovoljna.
„Ako baš žele, posle završene škole mogu upisati višu ili se dokvalifikovati nekim specijalizovanim kursem. Rzanih je mogućnosti. Tu su i medicinske škole, danas su popularni kozmetičarski smerovi. Važno je da dete odluči jer ako ode negde gde ono ne želi samo zato što mu drugari tu ii du ili ga roditelji upišu u tu školi, to dete pati. Izbor svakako treba da bude na detetu, dok s druge strane, sa detetom treba porazgovarati da bi ono šire gledalo na to jer oni su mali i u 14 godina nisu možda još uvek ni sigurni ni svesni šta žele. Tu je i prijemni ispit odnosno završni ispit koji ih opredeljuje po pitanju poena, pa se nekad želje i ne ostvare“, kaže naša sagovornica.
Petar Rakas, profesor u Građevinskoj školi Zvezdara priznaje da je više orijentisan ka konkrentom zanimanju, te bi stoga svom detetu preporučio da upiše stručnu školu.
„Naravno, ako je odlikaš i poseduje izvanredno stanje, želi da bude istoričar, fizičar, hemičar, logično je da upiše gimnaziju. Ona je zapravo poželjna. Ali, dobra stvar kod stručne škole, kao recimo kod Građevinske, jeste to što dete odmah po završetku škole može da počne da radi, a istovremeno može da napreduje ako želi. Dakle, može da upiše i višu školu, strukovne studije, da nadograđuje svoje znanje“, kaže profesor Rakas.
Interesantna je i praksa koju đaci imaju već u prvoj godini. Profesor objašnjava zašto je ona veliki plus tokom školovanja.
„Deca u toku školovanja uče posao, ne samo teorijski, nego konkretno rade to što uče. I kada završe, oni imaju znanja i veštine o tome. Ja sam više koncentrisan na neki konkretan posao i zato bih i savetovao da dete upiše srednju stručnu školu. Mislim da je to pametnije jer dete može brzo da se osamostali. Gimnazija je, naravno, dobra škola, ali šta raditi sa gimnazijom, ako neće da studirate? Ništa“, smatra on.
Dete mora da razmisli i kakve su mu mogućnosti i da bude iskren prema sebi, kaže profesor Rakas.
„Veliku ulogu u svemu imaju roditelji. Oni, nažalost, ne prenose deci dovoljno znanja o stručnim školama. Recimo, zanatlije mogu vrlo broz da postanu preduzetnici, prvo poslovođe, pa onda preduzetnici. Mnogo je takvih primera, neki su otišli u inostranstvo i sjajno se snašli u životu. Iskreno, ko želi da reši svoje egzistencijalne probleme, upisuje one zanate koje će im doneti zaradu, a to su građevinarstvo onosno rad na gradilištu, zatim moleri, keramičari, bageristi… Zanati su na ceni“, navodi profesor.
BONUS VIDEO: Studenti za „Radar“: Šta piše generacija koja menja Srbiju? – Milica Kostin i Andrej Popović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare