2
Dok traju blokade fakulteta u najvećim gradovima u Srbiji, profesori univerziteta su najneposredniji svedoci i u velikom broju podrška studentima u borbi za ispunjenje njihovih zahteva. Neki od njih su odgovorili na molbu redakcije Nova.rs i novina Nova da im se i sami obrate, pa ćemo u narednim danima objavljivati pisma studentima njihovih profesora. Danas objavljujemo pismo prof. dr Vladimira Mihića, vanrednog profesora Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
piše: prof. dr Vladimir Mihić, Filozofski fakultet u Novom Sadu
Drage studentkinje, dragi studenti,
drage borkinje i borci za demokratiju!
Ponos koji osećamo svi ovih sedmica je nemerljiv i ogroman. Dugo smo svi strahovali da li čujete i razumete naše zajedničke lekcije da nije najvažnije na studijama steći stručna znanja i veštine, za to uvek imate vremena i to učenje traje ceo život. Učili smo vas da je mnogo važnije od toga naučiti da razmišljate, promišljate i utemeljeno kritikujete… sistem, nepravdu, ali pre svega, i na samom početku, da kritikujete nas i da ne dozvolite da vas ikada ubede da ste vi na fakultetima zbog nas, a ne mi zbog vas i da ste samo dekor koji treba da bude poslušan i potčinjen.
Taj strah od apatije i nezainteresovanosti mladih potpuno je nestao, odjednom, gromoglasno, i vratili ste nam osmeh na lice i ponos u srce. U samo par dana nakon početka vaše borbe pokazali ste da su lekcije o toleranciji, pravdi, borbi protiv autokratije i koruptivnog sistema u kojem živimo, nešto što smo svi mi zajedno dobro savladali, na fakultetu, ali i van njega. Pre samo par meseci, kada su nepoznati ljudi, podstrekivani od strane najviših državnih, ali i univerzitetskih čelnika, okupirali naš fakultet i pokušali da nas sve ubede da će od sada akademskom zajednicom vladati mračne sile i još mračniji ljudi, zajedno smo im se suprotstavili. Tada smo ih (privremeno) porazili, a sada smo u borbi za njihov potpuni nestanak iz naših života. I ne brinite, ako i ne odu sada, pa ni za par meseci, oni su svakako već prošlost. Vi ste, kako smo vam rekli u prepunoj učionici par dana nakon veličanstvenog početka vaše borbe, već pobednici!
Pokazali ste pravo, svetlo i predivno lice koje smo mi pomalo i zaboravili. I dalje osećam stid što nismo posle onog užasnog 1. novembra mi sa univerziteta u gradu u kojem se tragedija desila stali na čelo borbe protiv zla, a vi nam se pridružili, ali mnogo snažnije od tog stida osećam ponovno probuđeni optimizam da ima dovoljno dobrih, pametnih i čestitih ljudi koji vole svoju zemlju i žele joj da povrati (ili stvori) sve ono što je izgubila u poslednjoj deceniji.
Nemojte da vas zavaraju lažnim obećanjima i sitnim ustupcima. Svaki njihov ustupak je ogromna pobeda, ali prava, veličanstvena i konačna pobeda biće kada vratimo demokratiju, ponos i čast svima nama i Srbiji, Prava pobeda biće kada, kao što sada vaše koleginice i kolege iz regiona pružaju vama ruku, počnemo da komšije i susjede doživljavamo kao prijatelje i da im se radujemo kao što se radujemo svom najboljem prijatelju. Dosta je bilo mržnje, lažnih sukoba i pokušaja da vas zavade sa mladima koji misle, žive i osećaju isto što i vi. JEDAN SVET, JEDNA BORBA!
3
59
3
Dozvolite mi na kraju da, pored mojih divnih studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, posebno istaknem studente dva druga fakulteta. Pre svega, Fakulteta dramskih umetnosti koji su među prvima shvatili značaj ove borbe i jasno i nedvosmisleno istakli zahteve iza kojih svi danas stojimo. Takođe, posebno me je dirnula i ohrabrila slika nekoliko hiljada studenata našeg Fakulteta tehničkih nauka koji su, samo par sati nakon sramnog poziva policiji da svojim prisustvom zaplaši njihove koleginice i kolege, pokazali svima nama šta znači solidarnost i podrška dobrom naspram zla. Činjenica da su među onima koji su pokušali da zaplaše studente i studentkninje FTN-a bili isti oni koji su u martu okupirali naš fakultet, samo je dodatno pojačalo naše oduševljenje vašim aktom nenasilnog otpora.
Dragi moji, želim nam svima da u budućnosti ovakva pisma i želje delimo uživo i bez pritisaka sila mraka oko nas, a do tada budite hrabri i istrajni, a mi ćemo odraditi naš deo posla onako kako ste VI naučili nas.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
