Prof. dr sci. med. Dušan Stanojević ispred udruženja "Suvoborska greda", koje za cilj ima brobu protiv eksploatacije litijuma, nedavno je na konferenciji povodom najave protesta "Ne damo Đedovinu", upozorio da je teritorija od Loznice do Šapca najplodnije tlo u Srbiji i da je postavljanje rudnika litijuma na toj zemlji veleizdaja države. Ističe da država o ljudima koji tamo žive ne brine, da ih se seti samo kada su mobilizacije, i podseća na bogatu i časnu istoriju njihovih predaka kroz istoriju ratne Srbije. Predaka koje je, kako kaže, ta zemlja oporavila.
Priredila: Ruža Injac
Prof. Stanojević rekao je pre nekoliko dana da teritorija od Loznice do Šapca ima najplodniju zemlju u Srbiji, moli ljude koji vode državu da „ne zabadaju trn u zdravu nogu“ i da je postavljanje rudnika litijuma na toj teritoriji, veleizdaja države koja nikako ne sme da se dozvoli. Podseća na istoriju tog podneblja, ljude sa teritorije Jadra koji su oba Svetska rata bili prvi na udaru, pretrpeli ogromne gubitke, sa željom da sačuvaju svoju zemlju. Onu zemlju na kojoj neki i danas žive, zemlju koja ih je kako kaže „oporavila i vratila u život“:
„Na teritoriji od Loznice do Šapca, i na istok do Valjeva, to je teritorija sa koje je regrutovana Drinska divizija, a ovamo gde sam ja, u Pranjanima do Kragujevca regrutovana je Šumadijska divizija, dakle Drinska divizija je bila elitna jedinica srpske vojske. Na Krfu postoji groblje Drinske divizije, sada se drinci u groblju okreću zbog toga šta se sprema Jadru i šta se sprema celom tom Podrinju“.
Kao stanovnik Pranjana, takođe ističe istorijski značaj i herojstvo predaka tog mesta:
„U Pranjanima i u celom tom kraju je bila čuvena Šumadijska divizija drugog poziva. Ta Šumadijska divizija drugog poziva je bila poznata po tome što je u njoj bio Deseti pešadijski puk, takozvani Čačanski puk, i koji je nosio nadimak Takovski. On je spasao Kolubarsku bitku. Živojin Mišić je tačno znao koga da pošalje na reon od Pranjana do Gojne gore, da zabrani austrijancima da opkole ove jedinice koje su vršile pogon i prva jedinica koja je došla na desnu obalu Drine je bila Šumadijska divizija drugog poziva. Ja sam poslednja odbrana, ali neću dozvoliti da se tamo kopa litijum“.
Naglašava da su spotovi za Rio Tinto „bacanje udice“, da izazivaju predstavu nečega dobrog i poželjnog:
„Kada vidite te spotove, kao da želite da vam Rio Tinto dođe u spavaću sobu, oni služe za bacanje udice i obmanu“ kaže profesor Stanojević i podseća na nedavnu posetu bivše kancelarke Angele Merkel, dodajući da Nemačka vodi računa o svojoj zemlji i životnoj sredini ali je spremna da uništava našu:
„Nemci su jako zainteresovani za naš litijum, iako Nemačka leži na litijumu, oni ne smeju da ga pipnu. Kancelar koji sada treba da dođe na njeno mesto, mislim da ih ima troje, svi pričaju samo o ekologiji, niko ne priča o bruto nacionalnom dohotku i o tako nekim ekonomskim stvarima. Oni su zatvorili sve rudnike uglja, oni vode računa o svom vazduhu, oni vode računa o svojoj vodi, a radi su da rasele srpske seljake sa brdovitog Balkana, da prernjaju celu zapadnu Srbiju kako bi došli do litijuma. To se ne sme dozvoliti“ kaže on.
Upozorava ljude iz ostatka Srbije na to „da će taj litijum doći i do Beograda“, ističući posebno okolinu Drine, Mačve, Bogatića:
„U Mačvi se nalazi selo Bogatić. Oni se nisu obogatili tako što su dilovali drogu i zato što su učestvovali u rijaliti šou, oni su se obogatili zahvaljujući svom radu na poljoprivrednim imanjima koja imaju“.
Na kraju kaže da se nada da će se nadležni urazumiti, i da neće doći do kopanja litijuma na teritoriji zapadne Srbije. Poziva na detaljno iznošenje informacija, pravo da „se ljudi bune i tuže“, iz ugla svoje profesije kao lekar, ukoliko nemaju informacije i budu žrtve nečije greške i nemara, ali da je priča oko Rio Tinta postavljena gotovo ovako:
„To je kao kada vam neko uđe u kuću i kaže izađite napolje, ovo više nije vaše, i to nije u redu i ne može tako“. Naglašava da će udruženje pružati podršku kao što je slučaj sa Mrčajevcima.
BONUS VIDEO: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare