Profesor srpskog: Jezičke greške prave i obrazovani ljudi

Autor: Aleksandra PetrovićProfesor Maro Badjuk već godinama u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, sa još dvoje kolega vodi lingvističku sekciju, a radovi njegovih učenika redovno osvajaju prve nagrade na nacionalnim tamičenjima. Njegovo profesionalno zalaganje i dosadašnje nagrade, prepoznalo je Društvo za srpski jezik i književnost, koje ga je izabralo među 18 najboljih u Srbiji, povodom obeležavanja jubileja - 30 godina od osnivanjaLingvističke sekcije Društva.Ovaj, najbolje rangirani profesor iz Šumadije, za Nova.rs pojašnjava, da je učenje dece pravilnom govoru, danas veliki izazov, jer je, kaže, nastupio period ‘’jezičke erozije’’, pod jakim uticajem društvenih mreža i stranih termina. Dodaje, da se sadašnje generacije, za razliku od ranijih ‘’skromnije izražavaju’’, te da je njegov cilj, da ih nauči i motiviše, ‘’da i to što kažu, izgovaraju pravilno’’. Ocenjuje da je postalo očigledno da mladi slabo čitaju, što im osiromašuje govor, ali da i u toj skromnosti, moraju da se poštuju određena pravila, kaže on.

"Jezik je živ mehanizam, podložan promenama i raznim uticajima, a ta kretanja najbolje vidimo mi, koji radimo sa decom. Sadašnji učenici, generalno imaju siromašniji fond reči u odnosu na njihove vršnjake od pre pet ili šest godina. Njihovi odgovori u analizama književnih dela su uprošćeni, svode se na opise u dve-tri rečenice, a često koriste i neke žargone, kojima nije mesto u klasičnom delu" pojašnjava profesor Badjuk.Međutim, on dodaje da i pored ‘’skromnijeg’’ izražavanja, učenici Prve kragujevačke gimnazije vole da učestvuju u lingvističkim istraživanjima, kroz koja, kako kaže ‘’igrajući se rečima, nesvesno usvoje brojna gramatička pravila’’.Učenici su do sada, podsća on, prema sopstvenom izboru, na sekciji istraživali rečnik molekularne biologije, nazive životinja u šumadijskim selima, poreklo naziva starih zanata, turcizme u romanu ‘’Na Drini ćuprija’’, frazeologizme i žargonizme u romanu ‘’Kad su cvetale tikve’’…. U planu su, priča profesor i aktuelne pandemijske teme, pa će u narednom periodu članovi sekcije istraživati govor medija i društvenih mreža, kao i terminologiju Kriznog štaba za borbu protiv virusa Covid 19.Badjuk kaže, da znanja stečena na lingvističkoj sekciji, kod mladih postaju deo stalnog govora, te da primećuje njihovu sklonost, da jedni drugima ispravljaju jezičke greške."Tokom nastave, ali i u neformalnom razgovoru uvek ispravljam učenike i oni su već navikli na to. Spremno prihvataju kritiku, a raduje me što vidim da među njima nema sujete, pa se međusobno ispravljaju kada primete jezičku grešku. Često u nedoumicama od mene traže potvrdu, kao i da ‘presudim’ ko je u pravu, što je za jednog profesora jezika velika radost’’, kroz osmeh nam kaže Mario.

I jezik je ‘’žrtva’’ pandemijske izolacijeProfesor Badjuk za Nova.rs ocenjuje da će odsustvo komunikacije i ‘’žive reči’’ kojoj su trenutno izloženi učenici zbog onlajn nastave, na duge staze ostaviti posledice, kao i da se one već sada naziru. Pojašnjavada često ‘’posmatra’’ decu dok komuniciraju između sebe, te da u govoru omladine primećuje veliki broj poštapalica i uzrečica, kojima maskiraju nedostatak reči."Rečenice su im kratke, uopštene, a u razgovoru sa njima oseti se nedostatak govorne ekspresije, podjednako dok obrađujemo dela na času, kao i kada komuniciraju između sebe. Kao profesora književnosti, to me jako pogađa, jer sam svestan da je to rasprostranjena pojava, ne samo među mojim učenicima, već među mladima uopšte" iskren je profesor.’’Para mi uši kad čujem, trebam, trebaš...’’Najčešća greška koju profesor Mario Badjuk primećuje kod učenika, ali i u svakodnevnom govoru je dodavanje ličnih nastavaka bezličnom glagolu ‘’trebati’’, pa kaže da mu svaki put zapara uši kada čuje daneko kaže ‘’trebam, trebaš, trebali smo..’’Ističe ida je to jedna od najčešćih grešaka koju prave i obrazovani ljudi, a koji se kao autoriteti pojavljuju u medijima. Takođe, primećuje i da je tokom pandemije, velikih broj zdravstvenih radnika, u javnom govoru pogrešno upotrebljavao imenice ‘’odeljenje’’ i ‘’oboljenje’’ izgovarajući ih bez jotovanja u obliku ‘’odelenje’’ i‘’obolenje’’.Evo još nekoliko primera jezičkih grešaka koje profesor ispravlja kod učenika:- Obzirom (pogrešno) - S obzirom na to (ispravno).- U vezi toga (pogrešno) – U vezi sa tim (ispravno)- Kući sam (pogrešno) – Kod kuće sam (ispravno)- Po meni, po mom mišljenju - ‘’ispada kao da neko nešto prosipa po vama, pravilno je premameni i prema mom mišljenju’’ objašnjava on.- Zamena jer i je l’ – ‘’ovaj veznik i upitni oblik glagola, često se mešaju u pisanoj i govornojkomunikaciji, pa mogu da promene i čitav kontekst rečenice’’ kaže Badjuk, dodajući da ovagreška ‘’mnogo iritira ljude istančanog sluha’’.Profesor s nadimkomGotovo da nema škole u kojoj učenici svojim nastavnicima i profesorima ne dodele neki nadimak. Najčešće su to pogrdna ili podsmešljiva imena na račun fizičkog izgleda ili neke karakterne osobine, adeca iz generacije u generaciju, prenose te nadimke iza leđa profesorima.Međutim, profesor Mario Badjuk dobio je nadimak, kojim ga učenici otvoreno i ‘’u lice’’ oslovljavaju. Iako zahtevan i prilično strog, učenici su ga prozvali ‘’Super Mario’’ prema junaku jedne video igrice. Ovaj profesor, za Nova.rs kaže da mu takav nadimak ne smeta i u šali dodaje da je prošao mnogo bolje od nekih svojih kolega, koji su, primećuje on, nepogrešivom dečjom pronicljivošću, obeleženi podrugljivim imenima.