"Nazad u školu!" je jedan od najčešćih komentara, kada se ispod neke objave na društvenim mrežama povede rasprava o tome koju jezičku grešku je napravio ‘’autor’’. Profesor srpskog jezika i književnosti u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, Mario Badjuk, nada se da njegovi bivši i sadašnji učenici nikada nisu ‘’počašćeni takvim savetima’’, jer se, kaže, već 25 godina trudi da iz njegove učionice izlaze samouvereni mladi ljudi, sigurni u svoju kulturu govora. Ovaj profesor, nedavno je dobio priznanje Društva za srpski jezik i književnost Srbije, koje ga je uvrstilo među 18 najboljih profesora lingvistike u zemlji.

Autor: Aleksandra Petrović

Profesor Maro Badjuk već godinama u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, sa još dvoje kolega vodi lingvističku sekciju, a radovi njegovih učenika redovno osvajaju prve nagrade na nacionalnim tamičenjima. Njegovo profesionalno zalaganje i dosadašnje nagrade, prepoznalo je Društvo za srpski jezik i književnost, koje ga je izabralo među 18 najboljih u Srbiji, povodom obeležavanja jubileja – 30 godina od osnivanja
Lingvističke sekcije Društva.

Ovaj, najbolje rangirani profesor iz Šumadije, za Nova.rs pojašnjava, da je učenje dece pravilnom govoru, danas veliki izazov, jer je, kaže, nastupio period ‘’jezičke erozije’’, pod jakim uticajem društvenih mreža i stranih termina. Dodaje, da se sadašnje generacije, za razliku od ranijih ‘’skromnije izražavaju’’, te da je njegov cilj, da ih nauči i motiviše, ‘’da i to što kažu, izgovaraju pravilno’’. Ocenjuje da je postalo očigledno da mladi slabo čitaju, što im osiromašuje govor, ali da i u toj skromnosti, moraju da se poštuju određena pravila, kaže on.

„Jezik je živ mehanizam, podložan promenama i raznim uticajima, a ta kretanja najbolje vidimo mi, koji radimo sa decom. Sadašnji učenici, generalno imaju siromašniji fond reči u odnosu na njihove vršnjake od pre pet ili šest godina. Njihovi odgovori u analizama književnih dela su uprošćeni, svode se na opise u dve-tri rečenice, a često koriste i neke žargone, kojima nije mesto u klasičnom delu“ pojašnjava profesor Badjuk.

Međutim, on dodaje da i pored ‘’skromnijeg’’ izražavanja, učenici Prve kragujevačke gimnazije vole da učestvuju u lingvističkim istraživanjima, kroz koja, kako kaže ‘’igrajući se rečima, nesvesno usvoje brojna gramatička pravila’’.

Učenici su do sada, podsća on, prema sopstvenom izboru, na sekciji istraživali rečnik molekularne biologije, nazive životinja u šumadijskim selima, poreklo naziva starih zanata, turcizme u romanu ‘’Na Drini ćuprija’’, frazeologizme i žargonizme u romanu ‘’Kad su cvetale tikve’’…. U planu su, priča profesor i aktuelne pandemijske teme, pa će u narednom periodu članovi sekcije istraživati govor medija i društvenih mreža, kao i terminologiju Kriznog štaba za borbu protiv virusa Covid 19.

Badjuk kaže, da znanja stečena na lingvističkoj sekciji, kod mladih postaju deo stalnog govora, te da primećuje njihovu sklonost, da jedni drugima ispravljaju jezičke greške.

„Tokom nastave, ali i u neformalnom razgovoru uvek ispravljam učenike i oni su već navikli na to. Spremno prihvataju kritiku, a raduje me što vidim da među njima nema sujete, pa se međusobno ispravljaju kada primete jezičku grešku. Često u nedoumicama od mene traže potvrdu, kao i da ‘presudim’ ko je u pravu, što je za jednog profesora jezika velika radost’’, kroz osmeh nam kaže Mario.

I jezik je ‘’žrtva’’ pandemijske izolacije

Profesor Badjuk za Nova.rs ocenjuje da će odsustvo komunikacije i ‘’žive reči’’ kojoj su trenutno izloženi učenici zbog onlajn nastave, na duge staze ostaviti posledice, kao i da se one već sada naziru. Pojašnjava
da često ‘’posmatra’’ decu dok komuniciraju između sebe, te da u govoru omladine primećuje veliki broj poštapalica i uzrečica, kojima maskiraju nedostatak reči.

„Rečenice su im kratke, uopštene, a u razgovoru sa njima oseti se nedostatak govorne ekspresije, podjednako dok obrađujemo dela na času, kao i kada komuniciraju između sebe. Kao profesora književnosti, to me jako pogađa, jer sam svestan da je to rasprostranjena pojava, ne samo među mojim učenicima, već među mladima uopšte“ iskren je profesor.

’’Para mi uši kad čujem, trebam, trebaš…’’

Najčešća greška koju profesor Mario Badjuk primećuje kod učenika, ali i u svakodnevnom govoru je dodavanje ličnih nastavaka bezličnom glagolu ‘’trebati’’, pa kaže da mu svaki put zapara uši kada čuje da
neko kaže ‘’trebam, trebaš, trebali smo..’’

Ističe ida je to jedna od najčešćih grešaka koju prave i obrazovani ljudi, a koji se kao autoriteti pojavljuju u medijima. Takođe, primećuje i da je tokom pandemije, velikih broj zdravstvenih radnika, u javnom govoru pogrešno upotrebljavao imenice ‘’odeljenje’’ i ‘’oboljenje’’ izgovarajući ih bez jotovanja u obliku ‘’odelenje’’ i‘’obolenje’’.

Evo još nekoliko primera jezičkih grešaka koje profesor ispravlja kod učenika:

– Obzirom (pogrešno) – S obzirom na to (ispravno).
– U vezi toga (pogrešno) – U vezi sa tim (ispravno)
– Kući sam (pogrešno) – Kod kuće sam (ispravno)
– Po meni, po mom mišljenju – ‘’ispada kao da neko nešto prosipa po vama, pravilno je prema
meni i prema mom mišljenju’’ objašnjava on.
– Zamena jer i je l’ – ‘’ovaj veznik i upitni oblik glagola, često se mešaju u pisanoj i govornoj
komunikaciji, pa mogu da promene i čitav kontekst rečenice’’ kaže Badjuk, dodajući da ova
greška ‘’mnogo iritira ljude istančanog sluha’’.

Profesor s nadimkom

Gotovo da nema škole u kojoj učenici svojim nastavnicima i profesorima ne dodele neki nadimak. Najčešće su to pogrdna ili podsmešljiva imena na račun fizičkog izgleda ili neke karakterne osobine, a
deca iz generacije u generaciju, prenose te nadimke iza leđa profesorima.

Međutim, profesor Mario Badjuk dobio je nadimak, kojim ga učenici otvoreno i ‘’u lice’’ oslovljavaju. Iako zahtevan i prilično strog, učenici su ga prozvali ‘’Super Mario’’ prema junaku jedne video igrice. Ovaj profesor, za Nova.rs kaže da mu takav nadimak ne smeta i u šali dodaje da je prošao mnogo bolje od nekih svojih kolega, koji su, primećuje on, nepogrešivom dečjom pronicljivošću, obeleženi podrugljivim imenima.

Nagrađena i Badjukova učenica

Nagrade najboljim profesorima lingvistike u Srbiji, Društvo za srpski jezik i književnost, uručiće na 62.
Republičkom zimskom seminaru, koji se ove godine održava onlajn. Profesor Mario Badjuk, osim
priznanja za svoj lingvistički rad, dobiće i nagradu kao mentor učenice, koja je osvojila prvo mesto na
republičkom takmičenju za najbolji pismeni zadatak, takođe u organizaciji Društva.
Petra Kostić, učenica trećeg razreda Prve kragujevačke gimazije, napisala je najbolji rad na temu ‘’Ništa
na svetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja”, koju je, između ostalih, zadala komisija sa
Filološkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Badjuk ističe da je učenička nagrada veliki uspeh za Prvu gimnaziju, pogotovo ako se uzme u
obzir da njegova učenica pohađa specijalizovano odeljenje za informatiku, te da je na takmičenju bilo
mnogo njenih vršnjaka iz filoloških odeljenja iz cele Srbije.