0
Profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu Nebojša Čokorilo jedan je od omiljenih profesora među studentima, a otkad je pokazao izuzetnu hrabrost time što je skočio u ledeni Dunav i spasao mladu Kineskinju sigurne smrti, postao je, kako mu studenti kažu, "faca broj jedan".
Kao i svakoga jutra, profesor Nebojša Čokorilo iz Novog Sada šetao je 1. januara pored Dunava, ne sluteći da će mu se tog dana dogoditi nešto što je gledao samo u filmovima.
Profesor je u blizini začuo zapomaganje ženskog glasa i ugledao dve devojke, od kojih je jedna bila u ledenoj vodi i davila se.
Bez razmišljanja, skočio je u hladni Dunav kako bi pomogao devojci.
PROČITAJTE JOŠ:
0
15
3
„Verujte mi da sam još uvek pod utiskom svega što se dogodilo. Nikada ništa slično nisam doživeo. Čuo sam uzvike sa obale i u momentu sam stao. Pogledam levo, pa desno, ali ne vidim ništa. U tom momentu mi je užurbano prišla jedna gospođa i rekla da se dole neko davi i da idem da pomognem, ako mogu“, priča za Nova.rs profesor Nebojša.
Kako dalje objašnjava, brzo je potrčao ka obali i ugledao telo u vodi. Video je da je u pitanju devojka, dok je druga stajala na obali i zapomagala.
„Na obali je stajala devojka, Kineskinja, vidno uznemirena. Dozivala je u pomoć ‘help, help’, dok je telo njene drugarice plutalo u vodi sa glavom ka dole. Odmah sam skinuo patike i bez razmišljanja uleteo u vodu“, priča on dalje.
Profesor je pozive za pomoć čuo oko 14 časova i 30 minuta, a prema njegovim procenama, temperatura Dunava iznosila je oko tri stepena toga dana.
„Bilo je ledeno, bukvalno. Međutim, taj adrenalin i želja da pomognem toj devojci bili su jači od hladnoće. Srećom, lako sam je izvukao, nije pružila otpor“.
Procenjivao je, dodaje, situaciju – da li da uđe sa štapom ili bez ičega jer nije znao šta ga čeka kada priđe devojci.
„Nisam bio potpuno siguran kako da krenem do nje, da li nekim štapom, ovde ima puno ovih drveća da joj dobacim, ali vidim da je ona glavom ka dole, da nema kontakt i komunikaciju. Prišao sam do nje, nije bilo reakcije, njoj su već ustal bila modra, istrpljena, i ja je sa strane izvučem ovde do plićaka, tu su se ljudi onda uključili, postavili smo je na bok i stavili u neku bezbednu poziciju“.
Devojka je, kako kaže, pokušala da se ubije.
Nakon što ju je izvukao iz vode, stigla je Hitna pomoć.
„Kako su mi rekli, devojka je sada Institutu u Sremskoj Kamenici i u dobrom je stanju. Drago mi je zaista. Greota je da jedan mlad život tako završi. Ja prosto nisam mogao da dopustim da se neko udavi pred mojim očima. Osećao sam se sigurno, to zapravo nije bila velika dubina, osećao sam tlo pod nogama. Ali da nisam naišao, za 30 sekundi bi je odnela voda i ne bi joj bilo pomoći“.
Profesor je, dodaje, skinuo mokre čarape, obuo svoje patike i uputio se kući.
Kada su ga videli članovi porodice, bili su zaprepašćeni jer je bio potpuno mokar.
„Ispričao sam im šta se dogodilo, nisu mogli da veruju. I prijateljima takođe, svima je drago što se sve dobro završilo. Šale se sa mnom, nazivaju me herojem. Međutim, ja mislim da nisam heroj nego da je to bila moja dužnost. A i svakoga da pomogne drugome u nevolji“, kaže ovaj skromni profesor.