1
Da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije rešila problem odlaganja komunalnog otpada, smatra profesor Hemijskog fakulteta i potpredsednik DS-a dr Branimir Jovančićević. On kaže da je dobar znak predstavljalo otvaranje sanitarne deponije „Duboko“ 2011. godine u Užicu kada su svi verovali da će u realizaciju krenuti veliki projekat koji je podrazumevao 28 sanitarnih deponija u Srbiji. Posle trinaest godina ta deponija, puna metana koji se ne oslobađa iz dubine tela deponije, gori i predstavlja ekološku bombu od koje su svi ugroženi, posredno i neposredno.
„Danas smo svedoci da nijedna nova sanitarna deponija u Srbiji nije napravljena a ova vlast je uspela da uništi i tu jednu jedinu regionalnu deponiju koja je trebalo da bude sanitarna i sakuplja otpad iz devet lokalnih samouprava dva okruga, a ona je danas smetlište. Ono što razlikuje ta dva pojma je pre svega da se sanitarna deponija konstruiše tako da drži pod kontrolom komunalni otpad što je uslovljeno samom izgradnjom sa posebnim podlogama koje sprečavaju procedne vode da odnose zagađujuće supstance u sve okolne segmente životne sredine. Čak iako se deponija izgradi po svim savremenim standardima, ona nema nikakvog smisla ako je proces odlaganja otpada pogrešan, tj. ne prati predviđene standarde. Obavezno je kontrolisati količinu otpada koji se mora selektovati, što podrazumeva da se najveći deo komunalnog otpada reciklira. Ništa od toga u deponiji ‘Duboko’ nije urađeno“, kaže za Nova.rs prof. dr Jovančićević.
Ono gde je najmanje urađeno, ističe on, a što je i najopasnije, jeste kontrola metana koji nastaje mikrobiološkom razgradnjom u komunalnom otpadu. Mikroorganizmi razgrađuju organsku supstancu koje ima u komunalnom otpadu od nivoa makromolekula do geomonomera koji se razlažu na još manje molekule. Pored ostalih u najvećoj meri se stvara gas metan CH4 od koga preti najveća opasnost.
„Metan mora da se u potpunosti drži pod kontrolom. Kada je u pitanju sanitarna deponija ona poseduje i sistem cevi koje omogućavaju da se nastali metan izvede na površinu i onda drži pod kontrolom. Plan je bio da se taj metan koristi kao gorivo, što je potpuno prirodno. Međutim, ne samo da to nije urađeno već je urađena jedna vrlo opasna stvar. Taj sistem cevi koji je prvobitno bio izgrađen je zatrpan što predstavlja neku vrstu velike opasnosti, da figurativno kažem neke bombe u blizini grada Užica. Dakle postoji mikrobiološka proizvodnja metana bez mogućnosti da on napušta mesto gde se stvara. Moje mišljenje je da se tako i nešto desilo kada je u pitanju ovaj požar jer nije omogućen ispust gasa metana“, pojašnjava profesor.
Imajući u vidu vremenske prilike, gde požar nastaje za vreme kiše, profesor misli da je najverovatnije u telu deponije nastala eksplozija od koje je sve krenulo te da je metan inicirao požar. To su potvrdili i učesnici gašenja požara koji pet dana raskopavaju teren da bi došli do izvora žarišta.
„Kada se požar inicira onda gori sve ono što može da gori u okviru komunalnog otpada. Pri normalno tehnološki visokim temperaturama organska supstanca sagoreva do ne tako štetnih čestica. Međutim, u uslovima tinjajućeg požara, kakav jeste na deponiji Duboko, imamo tzv. nepotpuno sagorevanje organske supstance a ono podrazumeva stvaranje različitih organskih molekukla koji spadaju u kategoriju dugotrajnih organski zagađujućih supstanci, POPs hemikalija koji su pre svega policiklični aromatični ugljovodonici i polihlorovani bifenili, PCB hemkalije, dioksini i furani. Sve pomenute materije spadaju u najtoksičnije organske materije koje mogu da se nađu u životnoj sredini i u svakom slučaju veoma štetne za ljudsko zdravlje“, objašnjava za naš portal profesor dr Bane Jovančićević.
Dodaje da te materije imaju još dodatnih osobina koje ih čini štetnim. Pre svega su teški i ne prenose se lako vetrovima kroz vazduh. Vrlo često se i talože i zadržavaju pa su zato dugotrajne organske zagađujuće supstance. Ostaju na mestu stvaranja i teško odlaze u gornje delove atmosfere pa zbog toga dolaze lako u kontakt sa živim svetom, uključujući i čoveka.
„Kada govorimo o tim proizvodima nepotpunog sagorevanja organske supstance komunalnog otpada, opasno je i to što Srbija u ovom trenutku nema monitoring za te organske polutante na rutinskom nivou. Dakle Agencija za životnu sredinu nije razvila takvu analizu što je morala da uradi u prethodnim godinama. Tako da mi u ovom trenutku ne možemo da imamo eksplicitan podatak kolika je količina dioksina i furana u vazduhu. Zvaničnici su izašli sa procenom ovih dana kako nema opasnosti po građane. Oni to ne znaju iz prostog razloga što nemaju podatak da li ima dioksina i furana u vazduhu, a oni su morali da se stvore imajući u vidu kakvo je sagorevanje i u kakvim uslovima se događa. Ono što svi treba da znamo jeste da je ovakva vrsta tinjajućeg požara teško može da se lokalizuje a to tinjanje tj. nepotpuno sagorevanje je najopasniji vid sagorevanja organske supstance koja čini gro komunalnog otpada“, ističe Jovančićević.
Prof. dr Jovančićević je bio uključen u projektni rad deponije ‘Duboko’ gde je radio na organskoj supstanci komunalnog otpada. Kaže da je čak 90 odsto otpada organskog porekla, odnosno zapaljivo. Šta sve može da se dogodi nije moguće ni predvideti jer ne postoje podaci o hemijskom sastavu otpada a sve opet zbog izostale selekcije otpada.
“Sve ono što je zapravo rađeno u proteklih deset godina sa deponijom ‘Duboko’ je jedno veliko razočaranje na granici kriminalnog dela. Da je ovo normalna država, ja mislim da bi tu javni tužioci itekako imali šta da rade gde bi se pretpostavljam ustanovila jaka krivična odgovornost onih koji vode deponiju. Nedavno se na ovoj deponiji desila još opasnija stvar jer se krenulo sa odlaganjem komunalnog otpada u delove pri deponiji koji nemaju obaveznu nepropusnu foliju što otvara novu opasnost a to je da procedne vode zagade životnu sredinu. Greška napravljena u prošlosti jeste da deponija nije smela da bude na nivou višem od grada i ostalih naseljenih mesta, što povećava mogućnost zagađenja okolne životne sredine ukoliko ne postoje nepropusne folije”, kazao nam je profesor.
Ono što je obavezno znati, naglašava i Jovančićević, jeste da sanitarna deponija nije moguća bez razdvajanja otpada, primarne i sekundarne selekcije. Edukacija stanovništa teritorija sa kojih se otpad doprema u sanitarnu deponiju je preduslov da takva deponija opstane. U Užicu se počinjalo, građani su pokazali interesovanje u procentu većem od 60 odsto. Njihovu dobru nameru i odgovornost osujetilo je lokalno komunalno preduzeće koje nije želelo da učestvuje u tome pa je u iste kamione ubacivalo i mešalo suvu i mokru frakciju. Danas se to radi ali ništa drugo ne funkcioniše, selekcije nema, ni u domovima ni na deponiji.
“Postojala je ideja mogućnosti upotrebe komunalnog otpada kao dopunskog goriva u cementari Kosjerić. Te studije smo napisali, veliki trud i rad je uložen, Hemijski fakultet je to radio, one postoje ali to nije ni dobilo mogućnost primene. Svi mi Užičani smo očekivali da će otvaranjem sanitarne deponije Užice postati čistije ali to se nije desilo, pogotovo kada su u pitanju prigradska naselja. Kada krenete ka Volujcu, Kadinjači, Karanu i drugim selima, kada pogledate prilazne puteve ka gradu, prilazne ulice, vidite koliko je sve zapušteno. Niko ne održava javne površine na putu ka Beloj Zemlji sem mene i mog sinovca Vukašina, koji kad nađemo vreme jednom u dva tri meseca očistimo sva autobuska stajališta, on kao saobraćajni inženjer ja kao redovni profesor Univerziteta. Tako da Užice sa deponijom Duboko ništa nije dobilo sem đubreta iz dva grada i sedam lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga”, svedoči profesor dr Bane Jovančićević.
On još jednom konstatuje da u Srbiji ne postoji oblast o kojoj se više govori a manje radi. Pored svih entuzijasta, zajednica, udruženja građana, političkih i nevladinih organizacija, institucija, nadležnih ministarstava… I dalje imamo strašno zapuštenu životnu redinu gde se ništa ne radi. Sve leži na dva oslonca, obrazovanju i kaznenoj politici, ni jednog ni drugog u Srbiji nema.
“Koliko je sve moguće po pitanju životne sredine i koliko je sve dozvoljeno, mislim da stanje i nije toliko loše. Priča se o nekim kaznama a ne zna se da li je iko ikada u Srbiji platio kaznu za narušavanje životne sredine. Da li neko zna za neku akciju, radnu subotu đaka osnovnih ili srednjih škola bilo gde u Srbiji posvećenu uređenju prirode? Ne zna, jer toga u Srbiji više nema. Kada dete podigne papir iz travnjaka ili okreči fasadu, neće mu više pasti na pamet ni da baci papirić ni da ispisuje grafite. Spotovi koji se prikazuju na tv nemaju nikakvog efekta jer nisu na pravi način osmišljeni”.
“Povrh svega imate sadašnje političare koji su očajni. Izbor, tj reizbor ministarke za životnu sredinu govori koliko ovoj vlasti do životne sredine uopšte nije stalo. To je najbolji pokazatelj koliko vlast ne haje za životnu sredinu samim tim što u drugom mandatu postavlja Irenu Vujović za ministarku. Ta žena niti je politički, ni stručno jaka. Ona je izjavila da za sanaciju deponije Duboko treba 30 miliona evra, a sama izgradnja i sve što je pratilo deponiju bilo je na nivou oko 15 miliona. Tako se gađaju tim milionima a ne znam odakle im padaju ti milioni, odakle im toliki novac i takva planiranja za nešto što može da se uradi sa neuporedivo manje novca”.
“Vođenje te deponije je kriminalno i uopšte nije vođeno idejom da se unapredi odlaganje komunalnog otpada užičkom kraju. Ljudi koji su došli u to preduzeće misle da sve to postoji zbog njih a ne da oni i ta deponija postoje zbog životne sredine, njenog očuvanja i rešavanja problema. Ta psihoza danas u Srbiji postoji a to naravno instruira ova populistička, autokratorska i diktatorska vlast. Ne možete ništa da očekujete kada pogledate ministarski sastav. Od prvog do poslednjeg nema čestitog, stručnog ni poštenog čoveka, sve je je ‘s koca i konopca’”, zaključio je u razgovoru za naš portal profesor dr. Branimir Jovančićević potpredsednik Glavnog odbora Demokkratske stranke koji će ovim povodom sutra posetiti Užice zajedno sa Srđanom Milivojevićem a obraćanje medijima i javnosti planirano je za 13 časova ispred zgrade Skupštine grada.
***
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
