"Ma ne bih uzela iako sam ja i glupa i luda i bolesna i sve, ja to ne bih uzela ni u ludilu. Ja sam mislila to hoće da mi daju i da mi pomognu kao penzioneru. Ja znam da ne mogu da živim ako mi oduzmu od penzije", reči su baka Mirke iz Donje Gorevnice kod Čačka kojoj je prodat skupoceni dušek, a da ona to nije ni znala jer je mislila da se radi o poklonu. Ova jučerašnja priča izazvala je veliko interesovanje javnosti, mnogi su se javili sa željom da pomognu, a u firma Lupogrup koja joj je dušek i prodala kažu da je odbijanje od penzije baka Mirki stopirano, kao i da će joj sredstva koja je do sada osvojila za dušek biti vraćena.
„Nismo tražili povraćaj kupljenih artikala, želeći da na taj način kompenzujemo loš osećaj, koji ste naveli u prilogu da postoji kod potrošača, a o kojem nismo imali nikakva saznanja“, rekli su u Lupogrup za televiziju Nova S.
Slučaj baka Mirke, međutim, nije jedini. Širom Srbije stariji ljudi su se susretali sa kupovinom proizvoda, a vrlo često su bili dovedeni u zabludu. Postavlja se pitanje postoji li nešto važnije od profita, može li država da se osloni na savest trgovaca i kako zaštititi one koji sami sebe ne mogu?
Mirjana Damjanović iz tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i ugostiteljstva rekla je u „Probudi S“ na Nova S da zakon o zaštiti potrošača, kao i zakon o trgovini propisuju detaljno način prodaje, a ovo bi bio ugovor koji je zaključen van poslovnog prostora.
„Tu su propisana pravila koja trgovac mora da poštuje. Potrošač tu zapravo ima više prava i pravo da se predomisli, baš zato što nije svesno otišao u prodavnicu nego je neko došao kod njega, pa mu je možda predstavio proizvod na način koji se tom potrošaču činio kao da će mu značajno poboljšati kvalitet života. Tek kada se završi ta trgovina i potpiše ugovor, potrošač ima pravo da se predomisli i to u roku od 14 dana od dana kada je dobio proizvo“, navodi Damjanović.
Baka Mirka se predomislila kada je dobila umanjen ček od penzije za taj iznos koji joj je Lupogrup odbila, a u tom periodu je istekao rok od 14 dana za predomišljanje i ona se našla u mat poziciji.
„To je zaista jedna nesrećna situacija i reč je o jednom ekstremnom slučaju. Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora obavesti potrošača da ima pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana. Da bismo bili sigurni da je potrošač upoznat sa tim pravom trgovac je dužan da mu preda obrazac za odustanak od ugovora, najkasnije prilikom predaje robe. Kupac u tom roku može da vrati proizvod bez ikakvog razloga ili objašnjenja. S obzirom da se ovde radi o odbijanju preko PIO fonda, trgovac ne bi smeo da ostvaruje svoje pravo na nadoknadu dok ne istekne 14 dana“, ističe Damjanović.
Kada je reč o nadležnostima PIO fonda da u ovakvim slučajevima reaguje, kada se poput baka Mirke radi o penzioneru sa 11.000 mesečne naknadne, od koih mu se za nekakvu kupovinu oduzima 4.000, Damjanović kaže:
„To izlazi iz nadležnosti Ministarstva trgovine u kojem ja radim. Trgovac mora nedvosmisleno i jasno da objasni svoj identitet i da se tu radi o trgovini, poslovnom odnosu, ne sme da bude nikakve zablude. Prevazilazi nadležnost trgovca i PIO fonda da neko tu procenjuje da li neko može da plati ili ne. Proceniti da li neko može da odlučuje o svom novčaniku je vrlo škakljiva situacija. Ovaj zakon to ne reguliše. To zaista zahteva ozbiljno veštačenje da li neko može da raspolaže svojim novcem ili ne. Naš zakon je potpuno usklađen sa evropskim zakonodavstvom“, zaključuje Damjanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare