Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) pokrenuo niz pripremnih aktivnosti kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti.
Prva u nizu pripremnih aktivnosti je izrada energetskih sertifikata zgrada za referentno stanje, posle čega će biti sprovedeni detaljni energetski pregledi objekata u skladu sa metodologijom koja se koristi u EU, odnosno u skladu sa Direktivom o energetskim performansama zgrada.
Na osnovu rezultata sprovedenih pregleda biće procenjene moguće uštede i predložena po tri investiciona paketa mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije za svaku zgradu. Za svaki paket biće sprovedena finansijska analiza i vrednovanje ostalih društvenih koristi, a posle ovih razmatranja za svaku zgradu biće izabran optimalni paket mera na osnovu čega će biti izrađena odgovarajuća projektna dokumentacija za energetsku sanaciju.
Za dve najkompleksnije zgrade, „Palata Srbija“ i „SIV 3“, biće izvršena i istraživanja geotermalnog potencijala koja će dati preciznu sliku mogućnosti primene geotermalne energije za grejanje i hlađenje ovih objekata. Takođe, za ove zgrade biće izrađene i detaljne studije izvodljivosti u skladu sa propisima o upravljanju kapitalnim projektima.
Do sada je nekoliko timova domaćih i međunarodnih stručnjaka pregledalo 18 zgrada, a do kraja juna biće izvršeni energetski pregledi svih odabranih objekata, prenosi N1.
Izabrane zgrade centralne vlasti obuhvataju ukupno 208.000 m2, a polovina odabranih objekata spada u kategoriju kulturne baštine. Među zgradama obuhvaćenim energetskim pregledima su neki od najznačajnijih spomenika kulture u Beogradu, kao što su zgrada Predsedništva na Andrićevom vencu i zgrada Vlade Republike Srbije.
Očekivani rezultati programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“ vrednog 40 miliona EUR su smanjenje potrošnje primarne energije u saniranim zgradama za oko 30 odsto, smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 20 odsto, poboljšanje uslova rada, poboljšanje bezbednosti na radu i oko 29 odsto uštede u operativnim troškovima za energiju.
Pored toga, program treba da doprinese zaštiti i očuvanju objekata kulturne baštine. Predviđene pripremne aktivnosti trajaće do maja 2023. godine.
BONUS VIDEO – Da li je propala ideja o promeni stolarije?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare