1
Jedan domišljati Šumadinac, svoj stari BMW nije želeo da proda u staro gvožđe za bagatelu koja mu je ponuđena, pa je, kako kaže iz inata, odlučio da automobil zadrži i u njemu peče prasiće. Poznati kafedžija iz Stragara, Dragan Radičević zvani Buđa, svoj naum je i ostvario. Isekao je krov, ugradio mehanizam za okretanje ražnja, vatrostalne prozore i sada je atrakcija, gde god da se pojavi.
Kada gazda Buđa kaže „Odo da podložim BMW“, on to stvarno i uradi. Ovaj ponos nemačke autoindustrije, parkiran u šumadijskoj varošici podno Rudnika, u Buđinim rukama „radi“ na ćumur, dok se „putnici“ u zadnjem delu automibila preznojavaju na 200 stepeni. Ideja o pretvaranju automobila u pečenjaru, kaže, potekla je od jedne nepristojne ponude, na koju nije mogao da pristine.
Kao ljubitelj četvorotočkaša, ovaj šumadijski domaćin, još od momačkih dana vozio je samo BMW. Model iz 1989.godine, koji je, priznaje, papreno platio u Švajcarskoj, vozio je skoro 20 godina. Kada ga je zamenio novijim modelom, za svoj stari BMW, od jednog auto otpada dobio je ponudu od 100 evra za otkup.
„Nisam hteo da ga dam za te pare, šta mi znači 100 evra? To je bilo uvredljivo za mene“, objašnjava Buđa, kako je odlučio da zadrži automobil.
U tom BMW-u je, priča nam, prokrstario celom Srbijom i dobrim delom Evrope, pa mu je kao ugostitelju sinula ideja da automobil ostane u porodici, kao sastavni deo biznisa. Nacrtao je model „pečenjare na točkovima“ i uz pomoć prijatelja isekao krov, zavario konstrukciju sa vatrostalnim staklima i velikim dimnjakom. Donji deo automobila „tapacirao“ je azbestnim tuglama i auto je, kaže, bio spreman da ispeče prve „putnike“.
U početku je, priznaje, BMW bio „nekretnina“ u sastavu kafane u centru Stragara, ali kada je izmestio rezervoar za gorivo, koji se nalazio ispod ložišta i prebacio u prednji deo pored motora, auto je postao pečenjara na točkovima. Zajedno sa prijateljima, Buđa je ovu pečenjaru nazvao „prasetorijum“.
„Išao sam sa njim na Sabor trubača u Guči, na Oplenačku berbu, na vašare.. ma, svuda. Gde god sam se pojavio to je bila atrakcija. Nema ko nije stao da se slika i da gleda kako se u BMW-u peče prase. Čak su mi javili i da su neke nemačke novine pisale o mom „prasetorijumu“, kroz smeh priča kafedžija Buđa.
Korona „usporila“ posao
Ovaj poznati ugostitelj iz Stragara za Nova.rs kaže da mu je pečenjara na točkovima unapredila biznis, jer su, tvdi, svi želeli da probaju pečenje iz automobila. Priznaje da ne vidi neku posebnu razliku između pečenja sa običnog mangala i onog iz BMW-a, ali nam kaže da njegovi gosti to vide i opisuju da je ovo iz BMW-a „slađe i ukusnije“.
Iskreno dodaje, da se prase mnogo brže ispeče u automobilu, te da je dovoljno samo dva sata od stavljanja na ražanj do iznošenja pred goste. Pojašnjava još da su se u njegovom BMW-u, osim prasića, „vozili“ i jagnići i jarići, kao i da je svojevremeno pečenjara radila 24 sata dnevno.
„Bilo je dana kada pečenjaru nismo gasili i to obično za vašare i pijačne dane. Za 24 sata u BMW-u smo pekli po 20 prasića i jagnjića, a to ne možemo na običnom mangalu. Kada zatvorimo staklena vrata na autu, prase se ispeče upola brže, nego na otvorenom“, naglašava Buđa.
Ipak dodaje da je korona uticala i na potražnju za pečenjem iz automobila, pa je poslednjih meseci u BMW-u pekao prasiće samo za potrebe svoje kafane.
Francuzi oduševljeni pečenjem iz BMW-a
O pečenju iz pokretne pečenjare godinama pričaju i Francuzi koji često posećuju Stragare. Buđin prijatelj i rođeni Stragarac, Radisav Radojković, koji je radni vek proveo u Francuskoj, za Nova.rs priča da njegovi prijatelji Francuzi, jedva čekaju da dođu u Šumadiju i dive se svemu, od vazduha i prirode, do pečenja iz automobila.
Objašnjava nam da su njegovi prijatelji prvi put u Stragarima videli ispečeno celo prase i probali kupus salatu.
„Zamislite Francuze, koji su poznati po dobroj kuhinji i vinu, da kažu da nikad slađe i opuštenije nisu jeli nego kod Buđe u kafani. Pečenje i kupus salata za njih su otkrovenje, pa je postala tradicija da se prilikom dolaska u Srbiju, jave sa Horgoša i naruče da ih čeka vruće pečenje“, priča Radisav koga u Stragarima zovu Raka Francuz.
On dodaje da su mu se prijatelji požalili da u Francuskoj ne mogu da naprave kupus salatu koju su jeli u Srbiji, pa im je, kaže kroz osmeh, otkrio trik da kupus mora da se izgnjavi, kako bi salata bila sočnija.
Raka Francuz navodi da njegovi prijatelji svake godine dolaze u Stragare, kao i da je „ekspedicija Francuza“ iz godine u godinu sve brojnija, koji po celoj Francuskoj pronose sliku o gostoprimstvu i lepotama Šumadije i Srbije.
Od nepristojne ponude do 5.000 evra
Pre nekoliko godina, Dragan Radičević Buđa za BMW iz 1989. godine od auto otpada dobio je ponudu od 100 evra, kako bi ga rasparčali i prodavali u delovima. Srpski inat ovog Šumadinca bio je jači od uvredljive cene, pa je kako kaže, u njega uložio 700 evra i pretvorio ga u mobilnu pečenjaru.
Iako je auto počeo da donosi dodatnu zaradu, za Buđu je veću vrednost imalo to što je auto s kojim je drugovao 20 godina, ostao u porodici.
Od prvobitnih 100 evra, koliko su mu nudili za „staro gvodže“, auto je postao vredna investicija, koja je zapala za oko ljudima koji su bili spremni da daju veliki novac za njega.
Buđa za naš portal kaže da mu je na Oplenačkoj berbi, dok se oko BMW-a širio miris prasećeg pečenja, prišao čovek iz Šapca i ponudio mu 5.000 evra u kešu da ga odmah odveze.
Međutim, Buđa zaključuje da se „ukućani ne prodaju“, te da nema para za koje bi se odrekao svog starog BMW-a.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
