1
"Nećemo dozvoliti nikome da nam oduzme čistu vodu, vazduh i zemljište i pobedićemo rudarsku mafiju", poručili su danas učesnici narodnog skupa u Pranjanima koji, kako ističu, neće prihvatiti i geološka istraživanja litijuma u tom kraju od strane kompanije "Rio Tinto". Ukoliko država to dozvoli, najavili su proteste i naglasili da će braniti svaki pedalj Srbiije.
„Pranjanima i okolnim selima prete da kopaju naše njive, voćnjake i vinograde kako bi tražili rudu koja je ekonomski profitabilna, ali ništa nije skuplje od naše dece, porodica i zdrave životne sredine. Zato nećemo dozvoliti da nam to pokvare“, poručila je okupljenima Biljana Bralović, meštanka ovog sela.
„Rio Tinto“ bi, kako je prenela poruku profesora Miladina Ševarlića, tokom samo jedne godine utrošio 1.300 tona eksploziva, 2,3 miliona borne i 3,3 miliona tona sumporne kiseline, kao i više od sedam miliona tona negašenog kreča, čime bi ostavila 1,4 miliona tona otpada. To bi, kako je naglašeno u Ševarlićevoj poruci, napravilo ekološku katastrofu širokih razmera.
Prema rečima profesora Agronomskog fakulteta iz Čačka, Duška Brkovića ekologija je iznad svake politike i bilo kog drugog interesa.
„Osvešćeni smo i odbranićemo našu zemlju. Tradicija ovdašnjih seljaka je da uzgajaju voće i povrće i niko im to ne sme oduzeti. Sam pojam rudarstva je vezan za neke puste krajeve. ‘Rio Tinto’ ima za cilj da pokupi blago, a litijum je trenutno u ekspanziji. Projekti ove kompanije su uglavnom vezani za zemlje sa malom populacijom, poput Mongolije, Čilea, gde su pokušali da nametnu eksploataciju, ali se sve završilo, u većini slučajeva, pobunom i otporom lokalnog stanovništva“, ukazao je on.
Brković je naveo da bi eventalna iskovanja rude stvorila i veliki problem sa vodom jer se troše enormne količine za preradu litijuma.
„Tokovi reka se smanjuju, pa bi sve to doprinelo i pomoru vodenih organizama, a samim tim i zagađenje okolnog zemljišta“, ukazao je profesor.
Brković smatra da sa odbranom životne sredine u Pranjanima nema kašnjenja, jer je sve u početnoj fazi ispitivanja.
„Međutim, kako kaže naš narod, ne treba pustiti vodu u opanke, ostaše mokre noge. Zbog toga dignimo glas i recimo ne rudnicima“, zaključio je profesor.
Akademik Živorad Čeković poslao je pismo podrške Pranjancima u kome je naveo da najveći problem u proizvodnji litijuma predstavljaju otpadne vode i jalovina koje se izlivaju u reke.
„Investitor obećava čiste tehnologije, međutim, dobro je poznato da se sve postojeće proizvodnje nalaze u neplodnim krajevima i pustinjskim terenima koji nisu naseljenini gde nema vegetacije. Zato je posledica proizvodnje litijum-karbonata u pitomim i naseljenim predelima katastrofalno štetna. Pored toga zagađenost okoline, vazduha, vode i zemljišta uticaće na raseljavanje stanovništva i izumiranje čitavih krajeva. Čuvajte prirodu, jer od nje živite“, zaključio je akademik Čeković u pismu koje je pročitala Gorica Stanojević ispred Organizacionog odbora narodnog skupa.
Prisutnima se obratio i seljak iz Nedeljice kod Loznice, Slaviša Miletić koji je naglasio da ovo nije politički, već skup za odbranu života.
„Rio Tinto i sve ćerke firme te kompanije nameravaju da nas unište. Litijum nije naša budućnost nego zdrava hrana, vazduh i voda. Kada smo predstavnike ovog preduzeća pitali šta rade u lozničkom kraju, lagali su nas. Zato sam došao, kako vas ne bi obmanjivali, jer spremaju zamku iz koje se nećete izvući. Najvažnije je da sprečite geološka ispitivanja. Mogu oni da imaju saglasnost i Vlade i resornih ministarstava, ali oni dolaze u vaše njive, a vi ste i vlasnici atarskih puteva kojima će oni doći. Zato nemojte to dozvoliti“, poručio je Miletić.
On je podsetio da je u lozničkom kraju napravljeno 528 bušotina dubine do 700 metara i naglasio da je to veoma štetno.
„Dakle ceo Jadar živi na podzemnom jezeru, a oni su prilikom istraživanja prošli cevima kroz njega prilikom vađenja uzoraka za analizu. Time su napravili vezu između podzemnog jezera i opasnih materija, a kao posledicu toga imamo zagađene izvore i bunare“, upozorio je on.
Prema njegovim rečima, njegovom sugrađaninu se zbog zalivanja tom vodom osušio zasad trešnje površine dva hektara. Predstavnici ‘Rio Tinta’ su, kako je dodao, zavadili i neke meštane, koji su prodali domaćinstva sa onima koji su odlučili da ostanu na svojim ognjištima.
„Ovaj problem je međunarodni i zato moramo probuditi i zemlje u okruženju da se bore za zdravu životnu sredinu, zaključio je on.
Duško Tufegdžić iz Štitara kod Šapca, saglasio se sa svim sagovornicima.
„Nama je trebalo 15 godina da shvatimo u kakvim smo problemima. Bavimo se poljoprivredom, a ja isključivo od nje živim. U slučaju otvaranja fabrike za proizvodnju litijuma nećemo imati vodu ni za piće, a kamoli za naše kulture“, ukazao je on.
„Jalovište na godišnjem nivou može da stvori 1,5 miliona kubika jalovine koja bi trebalo da bude smeštena na 40 hektara i 40 metara visine, naveo je on. „Na to, tokom jedne godine, može pasti 400 miliona litara atmosferskog taloga. To bi se slilo u obližnje rečice koje bi se ulile u Drinu, a dve trećine toka ove reke teče kroz Mačvu i Mačva više ne bi postojala. Drina se uliva u Savu kod Šapca, time bi 100 hiljada stanovnika ostali bez pijaće vode. Zagadićemo Savu, Dunav, a nije ni Beograd tako daleko, pa moraju i Beograđani da shvate da bi bili u problemu kao i mi ovde“, ocenio je Tufegdžić i dodao da Srbija može da hrani celu Evropu ukoliko se odbrani od eksploatacije litijuma.
Dragan Simović iz Dobrinje je pružio podršku Pranjancima.
„Pradeda mi je ostavio u amanet da zemlju mogu prodati samo ako ne budem imao od čega da školujem dete. Ja ga moram poštovati. Ne postoji novac koji može da kupi zdravlje i ovo se tiče cele Srbije. I sutra ćemo nastaviti da se borimo zbog naše dece i unučića-za njihovo bolje sutra“, rekao je on.
Profesor Duško Kuzović je podsetio da prilikom proizvodnje litijuma, svega 2 odsto je ruda, a 98 odsto jalovina.
„U Šapcu i Loznici su preko 500 bušotina poremetile režim podzemnih voda. Reći će nam da kupimo flaširanu. Pa hoćemo li vodu u flašama kupovati ovcama, kravama, svinjama, da li ćemo tako i navodnjavati njive“, zapitao je on.
Prema njegovim rečima plan za otvaranje rudnika u Loznici sadrži samo nekoliko dokumenata koji ne odgovaraju istini.
„Prostorni plan je donela Vlada bez saglasnosti lokalne zajednice. On je predvideo i neke mere zaštite životne sredine, koje su veoma nejasne. Sa druge strane ako već ne postoji izvesnost da će rudnik biti otvoren zašto kupuju zemlju“, zapitao je on i ocenio da doprinose razdoru u lokalnoj zajednici. Kuzović kaže da bi sve to moglo izazvati i poplave, a ‘Rio Tinto’ spinuje podatke o ciframa.
Ovde se nalazimo kako bismo podržali Pranjance da odbrane zemlju, vodu i vazduh, odnosno svoju dedovinu. Ovo je pitanje opstanka, kako meštana tako i građana Čačka. Okupator nam je zakucao na vrata. Pranjanci neće rudnik, zato nema potrebe ni da se rade istraživanja. Postoje samo interesi lobista stranih kompanija ma koji dres nosili“, kazala je ona.
„Oni tvrde da će uzimati 500 i vraćati 750 kubika vode u Drinu – prečišćene, ali ne znam kako se to radi. Zato molim ribolovce da o tome razmisle. Kada je vazduh u pitanju, šteta neće biti samo u zoni rudnika i zato moramo odbraniti našu zemlju“, poručio je on.
Prema rečima Violete Marković iz Čačka i današnji skup je protiv okupacije i otimanja prirodnih resursa.
„Dakle, hoćemo iz Pranjana da kupujemo mleko, meso, voće i med, jer znamo da je to hrana iz skoro netaknute prirode, a baterije možemo da uvozimo“, zaključila je Marković.
Inače, ovom skupu prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi iz Čačka, Požege, Kraljeva, Loznice, Gornjeg Milanovca i drugih mesta Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
