Povratak korone: Stres, strah i "sagorevanje" lekara

"Želeći da se što pre vratimo uobičajenom načinu života, a nakom ukidanja obavezujućih zakonskih mera, zaboravili smo da je epidemija u toku, da nikada nije okončana ili odjavljena i da su mere zaštite sebe i drugih i dalje na snazi, te da ih se moramo pridržavati. Nažalost, svedoci smo ponašanja velikog broja ljudi koje je sve samo ne odgovorno i koje dovodi do ponovnog porasta broja obolelih na dnevnom nivou", navodi Stašević Karličić.Našem mentalnom zdravlju ne idu u prilog ni vesti o porastu broja zaraženih."Sasvim sigurno da izveštaji koje dobijamo poslednjih dana o broju testiranih i porastu broja pozitivnih na korona virus izazivaju nelagodu i strahovanje. Pandemija je stresna za sve, strah i anksioznost u vezi nove bolesti i onoga šta bi moglo da se dogodi nama ili našim bližnjim ako obolimo izazivaju pojačane emocionalne reakcije koje su ne smo razumljive i očekivane, već i korisne, obzirom da imaju i zaštitnu funkciju – podižu našu pažnju i svest o zaražavanju, te počinjemo ili istrajavamo sa merama zaštite", poručuje nam psihijatar.Od polovine marta, kad je sa radom započela Nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći tokom epidemije Covid-19 pomoć je zatražilo skoro 6000 građana. Poslednjih sedmica pretežno su pozivale osobe sa mentalnim smetnjama, lečene u Klinici "Dr Laza Lazarević", tražeći savete u vezi sa kontrolnim pregledima i terapijama koje uzimaju."U okviru Urgentne službe Klinike registrovan je povećan broj prvih pregleda i to onih građana koji nikada ranije nisu imali kontakt sa psihijatrijskom službom. Svakako, za validnu statistiku biće potrebno vreme za obradu svih podataka, a sve to možemo uraditi tek po okončanju epidemije", navodi Stašević Karličić.

Ona nas uverava da je zdravstveni sistem spreman da odgovori na sve posledice koje će korona ostaviti po naše mentalno zdravlje."U sklopu Nacionalnog programa zaštite mentalnog zdravlja resorno Ministarstvo je predvidelo ne smo ono što nas u ovom domenu očekuje, već i konkretan plan akcija koje se već sprovode, a u cilju očuvanja i prevencije svih teškoća u domeneu mentalnog zdravlja. Porast broja onih među nama koji su senzitivniji i koji će možda po prvi put razviti neke anksiozne i sa stresom povezane poremećaje, simptomi sagorevanja zdravstvenih radnika koji su na „prvoj liniji“, teškoće sa tugovanjem onih koji su izgubili nekoga, različiti psihički problemi obolelih ili njihovih porodica samo su neke od očekivanih teškoća koje smo predvideli i na čijoj sanaciji uspešno radimo", napominje Stašević Karličić.Poručuje da se ne čeka i da ukoliko osetimo bilo kakve teskobe i poteškoće koje utiču na naše mentalno zdravlje i redovno funkcionisanje zatražimo stručnu pomoć. Na raspolaganju je acionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima pandemije 0800/309-309, a tu je i nacionalna linija za prevenciju samoubistava 011/7777-000.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram