Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih, poginulih i prognanih lica ukazuje u saopštenju da je u akciji "Oluja" i neposredno posle nje ubijeno i nestalo 1.861 lica srpske nacionalnosti, od toga 1.211 srpskih civila, među kojima je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina, kao i 548 žena i dvanaestoro dece.
Koordinacija navodi da je u „akciji etničkog progona“ trajno proterano preko 220.000 Srba, zapaljeno je više od 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba trajno uzurpirano.
Ocenjuje se i da Hrvatska svake godine 5. avgusta slavi masovne ratne zločine i etnički progon počinjen nad Srbima „kao nekakvu pobedu“.
„Danas je u hrvatskom društvu prevladava neistina da su Srbi dobrovoljno otišli, jer nisu hteli da žive u Hrvatskoj’, a ne da su sistematski proterani, upotrebom vojne sile, uz masovne ratne zločine“, navodi se u saopštenju Koordinacije.
Prema stavu Koordinacije, sve relevantne hrvatske političke stranke vide samo „osobodilačku“ stranu „Oluje“, a ne i njenu zločinačku stranu, što ukazuje da je hrvatsko društvo daleko od suočavanja s prošlošću i objektivnog sagledavanja događaja iz bliže i dalje prošlosti.
„To je uslov za iole normalan život Srba u Hrvatskoj“, napominje Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih, poginulih i prognanih lica.
Uz poruku da je „Oluja“ bila državni projekat vlasti u Hrvatskoj, Koordinacija zaključuje da iz toga proizlazi odgovornost i dužnost Hrvatske da procesuira odgovorne za počinjene ratne zločine, omogući povratak prognanih Srba, kao i potpunu restituciju njihovih imovinskih i drugih prava.
Bonus video: 27 godina od etničkog čišćenja u „Oluji“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare