Porodice 14 ljudi, među kojima su i dve devojčice, koji su stradali 1. novembra, nakon što je na njih pala betonska nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, prema Zakonu o obligacionim odnosima i Evropskoj konvenciji, imaju pravo da tuže državu Srbiju i to direktno Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Prema rečima advokata, najveća odšteta, koju bi po osobi mogli da dobiju u našoj zemlji, nažalost, ne bi bila veća od 50.000 evra, dok bi u Sjedinjenim Američkim Državama, kako navode, u ovom slučaju dobili i do 50 miliona dolara.
Ništa ne može da vrati živote, ali porodice 14 ljudi zavijene u crno, mogu da traže pravdu na sudu za pretrpljenu bol, kao i odštetu od države.
“Članovi porodica stradalih u Novom Sadu imaju pravo da traže odštetu od države, ali i od same Železnica Srbije kao pravnog lica. Ovo što se dogodilo je ozbiljno kršenje ljudskog prava na život. Država je u potpunosti odgovorna i to po osnovu kršenja osnovnih ljudskih prava, prema Evropskoj konvenciji”, kaže za Nova.rs Vojin Biljić, advokat.
Postoje dva apsolutna prava, objašnjava on, pravo na život i pravo na zabranu mučenja, a država je dužna da po ta dva člana preduzme sve mere iz svoje nadležnosti i spreči da bilo ko bude lišen života.
“Kad padne nadstrešnica, koja je kao projekat u vlasništvu države i sistema kojim upravlja – država je odgovorna”, naglašava Biljić.
On takođe ističe, da porodice stradalih mogu da idu direktno na Evropski sud.
“Srodnici su takođe žrtve, iako posredne, i tu je sudska praksa jako razvijena kad im treba isplatiti odštetu, koju je država dužna da nadoknadi. Međutim, nakande štete u našoj zemlji su, u ovakvim slučajevima mizerne, sramotne. Cifre se kreću od nekoliko destina hiljada evra, ne više. Verujem da će u ovom slučaju biti povećani iznosi, ali teško da će preći sumu od 50.000 evra po osobi”, smatra Biljić.
S obzirom da se bavi i američkim pravom, saradnik je na sudskim procesima koji se odvijaju u SAD, kaže da je, po iznosima odšteta, jasno koliko Srbija ceni život svojih građana.
“U Americi bi srodnici poginulih, kao naknadu za bol i konvencionalnu štetu, dobili milione dolara. Cifra bi mogla da ide i do 50 miliona po osobi. Ovo je zaista odgovornost države i kao slučaj nesporno prolazi na Evropskom sudu. U Srbiji je Uredbom iz 2014. godine, prema parametrima za osiguranje, bilo propisano da život deteta vredi maksimalno tri hiljade evra. Sad je ta suma veća, ali ne mnogo. To sve govori o tome koliko cenimo naše živote”.
Da je država u slučaju Železničke stanice preduzela sve, situacija bi bila drugačija, ali, kaže on – nije, nažalost.
“Stanica nije imala čak ni upotrebnu dozvolu. Ovo je klasičan primer povrede prava na život”, zaključuje advokat Biljić.
Članovi porodica poginulih i povređenih treba da tuže Železnice Srbije, čiji je osnivač država, u čemu se svi pravnici slažu.
“Svako ko je pretrpeo određenu bol, štetu ili tome slično, može zahtevati naknadu od onoga ko je odgovoran za nastalu štetu. Mislim da je u ovom trenutku nužno sačekati nalaz i mišljenje veštaka, a da se nakon toga može pristupiti sudskom sporu. Ukoliko se pre toga, svi koji su odgovorni, a na prvom mestu Železnice Srbije, dobrovoljno i na krajnje ljudski način ne obrate porodicama poginulih, spor je neminovan”, kaže za Nova.rs advokat Nebojša Perović. I on ističe da je visina naknade štete, u ovakvim situacijama u Srbiji, mizerna.
On poručuje nadležnima u državi, da pored naknade, Železnice Srbije, grad Novi Sad i Vlada Republike Srbije, treba u što kraćem roku da donesu odluku o podizanju spomen obeležja za ove tragične smrti.
Odšteta porodicama poginulih, u iznosima koji, u ovakvim slučajevima, prema rečima pravnika, retko kad prelaze milion dinara, još je upitna u slučaju srodnika stradalih na Železničkoj stanici, ali je zato novac za Gradsku kuću u Novom Sadu, obezbeđen “preko noći”.
Naime, Pokrajinska vlada odlučila je da će sa 120 miliona dinara finansirati izradu projektno-tehničke dokumentacije, kao i konzervatorsko-restauratorske i druge radove na obnovi fasade i enterijera Gradske kuće u Novom Sadu, koja je oštećena tokom protesta 5. novembra. Odštetu srodnicima poginulih ljudi, još niko od zvaničnika nije pominjao, jer prioritet je “sređivanje kuće”.
Podsetimo, nakon nezapamćene tragedije, koja se dogodila u petak, 1. novembra, pod tonama betona, stakla i železa “nerekonstruisane” nadsrtešnice, poginulo je četrnaestoro ljudi, a troje mladih još se bore za život u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine. Za ovaj zločin nijedna optužnica još nije podignuta i niko nije preuzeo odgovornost za pad nadstrešnice.
***
BONUS VIDEO: Šta je sa tragovima, ko je odgovoran za nesreću, a još je na slobodi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare