Nemanja Mišković iz Kragujevca uskršnje praznike provodi sa decom u Srbiji, dok je njegova supruga Bojana u Nemačkoj, gde u jednoj bolnici u okolini Štutgarta radi kao medicinska sestra. Ovaj bračni par duže od godinu čeka potvrdan odgovor za "spajanje porodice", ali je, kako navode, pandemija koronavirusa odložila sve njihove planove.
„Najteže nam je sad za Uskrs, navikli smo da sve porodične praznike provodimo zajedno“ počinje svoju priču Nemanja, koji već godinu dana sam brine o osmogodišnjoj ćerki i petogodišnjem sinu.
Za portal Nova.rs kaže da su odluku o napuštanju Srbije doneli pre tri godine i da su bili spremni na razdvojeni život, ali nisu računali da će im se, kako navodi, isprečiti korona.
„Ova korona nas je mnogo uzdrmala, sve što smo planirali palo je u vodu, a tu je i taj neopisivi strah. Svestan sam da moja supruga radi u bolnici i da je svakodnevno u kontaktu sa pacijentima. Bez obzira na to što me uverava da su svi zaštićeni i da nemaju nijednog inficiranog bolesnika, ipak brinem. Nagledao sam se strašnih snimaka iz bolnica po Evropi i svetu i nije mi svejedno“, iskren je Nemanja dok objašnjava da im i zatvorene granice dodatno otežavaju život na daljinu.
„Svesno smo odlučili da žrtvujemo deo zajedničkog života, kako bismo deci obezbedili bolju budućnost. Do sada smo uspevali nekako da se organizujemo i viđamo, Bojana je dolazila vikendom, a ja sam sa decom tokom svakog raspusta i praznika odlazio u Nemačku. Sada nas psihički ubija što su zatvorene granice. Planirali smo da Uskrs i Prvi maj provedemo zajedno, ali nam je korona poremetila planove“, navodi Nemanja, dodajući da zbog vanrednog stanja, ni u ambasadi Nemačke ne može da dobije nikakve inforamcije.
„Na spajanje porodice čekamo duže od godinu dana. Poslednje informacije iz ambasade bile su u februaru ove godine, kada su me obavestili da imamo pravo da apliciramo po novim pravilima, jer moja supruga ima nostrifikovanu diplomu. Odmah sam podneo zahtev i dobio povratni mejl da će me obavestiti o terminu za podnošenje vize“ objašnjava Nemanja i navodi da je to za njega bio signal da je „sve rešeno“.
Za konačno preseljenje, čekao je kako ističe, samo da se završi školska godina i da sa decom ode u Nemačku, ali je sada, tvrdi on, sve pod znakom pitanja.
Nemanja za naš portal objašnjava da su kao porodica napravili krupne promene u životu i poslednje tri godine podredili stvaranju, kako navodi, bolje budućnosti.
„Odlučili smo da prvo ode Bojana, jer joj je iskustvo od 13 godina rada u ‘šok sobi’ otvorilo vrata kod nemačkih poslodavaca. Dve godine se pripremala za odlazak, učila jezik, polagala razne ispite, a ja sam je podržavao u svemu. Kada je prošle godine otišla, u svojoj firmi sam uzeo otpremninu i posvetio se deci“ priča Nemanja i dodaje da svoju budućnost vidi u Nemačkoj.
„Mene ovde više ništa ne vezuje, samo čekamo ‘papire’ kako bismo krenuli ispočetka. Iznajmili smo kuću u jednom manjem gradu u blizini Štutgarta. Svaki odlazak u Nemačku koristio sam da tu kuću prilagodim našim potrebama. Opremili smo sobe za decu, kupili nameštaj, kompletno pokućstvo, imamo čak i kosilicu za travu. Blizu nam je škola, a i Bojanina bolnica, sve nam tamo odgovara, samo da prođe ova korona“, zaključuje Nemanja.