Foto: Pokreni život

Mali Vukan je rođen kao treće dete u porodici Andrejević. Zbog nemilog događaja koji je zadesio ovu porodicu, smrt prvog deteta u četvrtoj godini života od galopirajućeg tumora na mozgu, trudnoća sa Vukanom je praćena i proveravana više nego bilo koja redovna trudnoća. Svi rezultati su pokazivali da je sa plodom i trudnoćom sve u najboljem redu, a da mama bespotrebno brine.

Vukan je rođen kao zdrava beba sa ocenom 10.

„Njegovim rođenjem ponovo se budi radost u našoj kući. Nikolina je ponovo dobila brata koga je toliko želela, a mama i tata su gledajući ih zajedno ponovo počinjali da se smeju. Sve je išlo baš onako kako treba dok Vukan nije napunio 18 meseci“, kaže Vukanova mama Tamara Andrejević.

Kako kaže, ona je tada kao majka primetila da Vukan kasni u razvoju, a da se zastoj pretežno odnosi na govor.

Pročitajte još:

„Na moju inicijativu kreću provere i testovi Vukanovog razvoja. Na našu sreću svi rezultati pokazuju da on nema problem koji je imao njegov brat, već dobija dijagnozu kašnjenje u razvoju. Nakon toga on biva uključen na tretmane kod logopeda, defektologa, psihologa, neurologa i terapiju aminokiselinama iz Rusije. Napredak je postojao, ali vrlo mali, mi smo 4 godine radili sve tretmane i pratili savete, ali Vukan kasni u razvoju u većoj meri, puni 6 godina, a ne govori“, kaže Vukanova mama Tamara.

Zbog svega toga, porodica je zbog velike brihe ponovo krenula da u Beogradu privatno radi sve analize. Tada su saznali da Vukan ima ostećenje na frontalnom delu mozga zbog nedostatka kiseonika, te da to sprečava njegov normalan razvoj. Još teže saznanje je bilo to da u Srbiji lek ne postoji.

„Istraživanjem saznajemo za Liv kliniku u Turskoj koja predlaže terapiju matičnim ćelijama kako bi regenerisali ostećenje mozga. Te terapije puno koštaju, a mi nismo u mogućnosti da to isfinansiramo, jer je porodični budžet potrošen u predhodne četiri godine na navedene terapije i lečenje. Postajemo članovi humanitarnih organizacija i uz pomoć humanih ljudi Vukan odlazi u Tursku i prima četiri terapije“, objašnjava Tamara.

Prema njenim rečima, već nakon prve terapije vidi se napredak, a za ovih pet meseci postignuto je mnogo.

„Vukan kao da se budi, menja mu se pogled, javlja se empatija, bolja mu je socijalizacija, grafomotorika, pažnja i fokus su sve bolji i bolji, pojavili su mu se glasovi i počeo je brbljati na nekom svom jeziku, poslušniji je, a hiperaktivnost je drastično manja. Naravno i dalje ide na tretmane kod logopeda, defektologa, redukatora i psihologa kako bi što pre napredovao“, dodaje Vukanova mama.

Lekari u Turskoj su prezadovoljni njegovim napretkom i očekuju da sredinom aprila ponovo dođe na još dve terapije matičnim želijama, ali Vukanovoj porodici nedostaje novca na računu i u strahu su da neće moći da nastave lečenje.

Vukan terapije treba da prima na svaka tri meseca dok potpuno ne progovori i dok se oštećenje koje ima na mozgu ne regeneriše.

„Mi znamo da smo na dobrom putu, ali ne možemo bez pomoći, nama i jedna poruka mnogo znači“, zaključuje Vukanova mama Tamara.

Svi koji žele i u mogućnosti su da pomognu malom Vukanu, to mogu da urade na sledeće načine:

Porukom sadržine 78 na 3800

Dinarski račun: 160-6000001526126-71

Devizni račun: 160-6000001518293-96

IBAN: RS3516000000151829396

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

BONUS VIDEO Sportisti u humanitarnoj akciji

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar