Istraživanje sprovedeno među srpskim studentima pokazalo je poražavajuće rezultate - više od polovine anketiranih nije u stanju da se nosi sa najnovijim cenama iznajmljivanja stanova. Jedan deo studenata ćak smatra de će morati da napusti grad u kom studira, jer neće moći da izdrži sve troškove. S obzirom da studnete obaveze čekaju od oktobra, praksa svih prethodnih godina bila je da se stan nađe do početka septembra, kako bi sve bilo spremno za polazak na fakultet. Ipak, nove okolnosti nametnule su i novo pitanje: Da li je pametnije već sada kaparisati stan ili bi jeftinije bilo sačekati do oktobra - postoji li nada da će cene za rentiranje stanova pasti?
Istraživanje koje su sproveli studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada pokazalo je da studentski život postaje preskup i da je iznajmljivanje stana za mnoge neizdrživ trošak.
Naša sagovornica sa sajta koji se bavi nekretninama, 4zida.rs, Jasmina Gavrilov Dražić ističe da nema naznaka da će cena iznajmljivanja stanova padati u narednom periodu.
„Za sada nema naznaka da će cene kirija padati na dole, niti da će ponuda biti veća, tako da bih rekla da studenti ne treba da čekaju jesen i početak fakulteta pa da onda razmišljaju o smeštaju. Iako je prvi talas dolaska strani državljana (pre svega Rusa) u našu državu prošao, tražnja za stanovima je i dalje velika i to u velikoj meri otežava I studentima potragu za stanom koji bi iznajmili – osim što se ponuda smanjuje, i cene rastu“, ističe Dražić.
Prema podacima o kretanju cena nekretnina sa sajta 4zida.rs, nameštena garsorenja u Beogradu se oglašava prosečno za 219 evra, jednosoban stan za 311 evra, dvosoban za 549 evra, a trosoban stan za 874 evra. Ovo su podaci gledano za ceo grad i sve beogradske opštine zajedno.
Gledano posebno po opštinama, cene mogu značajno da se razlikuju. Najviše cene najma su u beogradskoj opštini Savski venac, zatim sledi Stari grad, na nakon njih Vračar i Novi Beograd.
Prema podacima 4zida.rs, prosečna oglašavana cena najma garsonjere u Novom Sadu je 215 evra, a jednosobnog stana 253 evra. A mesečne kirije u Nišu i Subotici su još niže.
Naša sagovornica navodi da da su ranijih decenija studenti bili jedna od najbrojnijih grupa koja iznajmljuje stanove, pogotovo u Beogradu. Sada je evidentno da postoji velika grupa mladih, poslovnih ljudi koji iznajmljuju stanove u prestonici, jer se tržište rada proširilo I u Beograd, najviše zbog posla, se svake godine doseljava sve više ljudi.
PROČITAJTE JOŠ
U odnosu na jun mesec, značajno je poskupeo najam dvosobnih i većih stanova i to za skoro 20%. Blago pojeftinjenje beleže garsonjere i jednosobni stanovi.
U istraživanju koje pokazaloa poražavajuće podatke učestvovalo je 410 studenata Univerziteta u Novom Sadu (53,2%), Univerziteta u Beogradu (41,5%) i drugih univerziteta (5,3%) u Srbiji, koji žive u iznajmljenom stanu. Rezultati istraživanja su pokazali da najveći broj ispitanika u toku studija živi u garsonjeri (29,8%) ili u jednoiposobnom stanu (25,4%), sa cimerom/kom (39,3%) ili sam/a (30,3%), kao i da su im prilikom donošenja odluke o odabiru stana najbitnije: visina zakupnine (66,1%), cena mesečnih troškova servisiranja stana (48,78%), zatim lokacija (57,32%), enterijer (51,71%) i kvadratura stana (45,37%). Za 66,2% učesnika istraživanja postojanje garažnog ili parking mesta nema značajnu ulogu prilikom donošenja odluke o zakupu. Maksimalan mesečni budžet anketiranih studenata za zakup stana bio je između 100 i 200 evra, dok su zakup stana, u proseku, plaćali 200 evra.
Beogradski studenti češće odsedaju u stanovima
Anketirani studenti Univerziteta u Beogradu u najvećem procentu iznajmljuju stanove, dok studenti Univerziteta u Novom Sadu u najvećem procentu žive u kući ili stanu koji je u vlasništvu njihovih roditelja. Ovi rezultati su bili očekivani, s obzirom na to da je Univerzitet u Beogradu najveći univerzitet u našoj zemlji i njega pohađaju studenti iz raznih i/ili udaljenijih krajeva. S druge pak strane, studenti novosadskog univerziteta, uglavnom su iz Vojvodine, pa im u mnogim slučajevima ne predstavlja veći problem da iz mesta stanovanja putuju na predavanja.
Četvrtini anketiranih studenata stanodavac podigao cenu stanarine
Skoro svi učesnici istraživanja (96,1%) bili su upoznati s porastom cena zakupa stanova, a kao najčešće razloge za to navodili su: „inflaciju“, „dolazak državljana iz Rusije i Ukrajine“, kao i „pohlepu“ i „bezobrazluk“ vlasnika stanova. Prema navodima ispitanika, za poslednjih godinu dana vlasnik stana je podigao stanarinu skoro jednoj četvrtini njih (23,4%), a bilo je i onih kojima je stanarina podizana više puta u toku prošle, a posebno ove, 2022. godine (4,6%). Povećanje cene zakupa stana u proseku je iznosilo 100 evra.
Procena studenata o budućem kretanju cena zakupa stanova – realna očekivanja
Zakup stana po višoj ceni moglo bi da plati 12,2% učesnika istraživanja, dok bi, uz naznaku „možda“, moglo da plati njih 34,1%.
Maksimalno prihvatljivo povećanje cene zakupa stana na mesečnom nivou za 95,1% ispitanika iznosilo bi najviše do 50 evra.
Ovakvi rezultati istraživanja stvaraju zabrinutost za omladinu koja započinje ili nastavlja svoje studije, što bi, svakako, trebalo da bude tema šire društvene rasprave.
Povećanje cene zakupa stanova u naredna tri meseca očekuje 41% učesnika istraživanja, verovatno povećanje 25,1% njih, dok se 30,8% ispitanika nada da cene više neće rasti.
Ukoliko bi cene zakupa stanova i dalje rasle, najveći procenat studenata bio bi primoran: „da nađe honorarni posao kako bi mogao da nastavi da živi u gradu u kom studira“ (50,5%), „da nađe cimera/ku kako bi podelio troškove života“ (35,1%), „da se preseli u drugi deo grada s nižim cenama stanarine, shodno budžetu koji mogu da izdvoje za ovu stavku“ (17,6%).
Iako je najveći procenat učesnika istraživanja smatrao da će „morati da se vrati u mesto prebivališta koje je van grada u kom studiraju“ (38,29%), bilo je i onih koji su bili nešto optimističniji, verujući da se neće naći u takvoj situaciji (18,53%).
Pored navedenih problema, najveći procenat ispitanika bio je mišljenja da neće „morati da pauziraju studije“ (60,98%). Ipak, bilo je i onih koji su u tom pogledu iskazali izvesnu zabrinutost (8,53%).
Ukoliko bi cene zakupa stanova nastavile da rastu, to bi se odrazilo i na kvalitet studentskog života. Najpre na budžet predviđen za „potrošačku korpu“ (49,27%), zatim na „dodatno opterećenje budžeta njihovih roditelja“ (47,07%), kao i na „smanjenje dodatnih troškova (za izlaske, teretanu, putovanja i druge vastudijske aktivnosti), a u okviru predviđenog budžeta“ (44,63%).
BONUS VIDEO: Nikola Vešković_ Zbog visokih cena zakupa, studenti odustaju od fakulteta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare