0
Nada Grujičić, devojka koja je žrtva nasilja i koja je preko društvenih mreža javno zatražila pomoć, advokatica Tijana Kostić i narodna poslanica Biljana Đorđević bile su gošće u emisiji "Novi dan" na N1 televiziji, čija je tema bila partnersko nasilje.
Posle Dušice Sremčević, još jedna žrtva nasilja preko društvenih mreža zatražila je pomoć.
Nada Grujičić tvrdi da je sedam meseci trpela fizičko i psihičko nasilje od strane bivšeg partnera. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je prijavu odbacilo, jer prema njihovoj tvrdnji nije bilo dovoljno dokaza koji bi potvrdili navode iz prijave. Nije pomoglo ni to što je imala urednu medicinsku dokmuntaciju koja dokazuje tragove brutalnog nasilja.
„Ja nisam ni bila svesna koliko žena prolazi kroz partnersko nasilje. Mnogo njih me je podržalo i želim da im se zahvalim svim srcem. Nadam se da će ovo da im bude podstrek i vetar u leđa. Ako nemaju podršku u porodici i od prijatelja mogu da je nađu u nama koji proživljavamo isto. Ja sam verovala da će tužilaštvo u mom slučaju podići optužnicu, da će sve biti kako treba, jer to tako treba da funkcioniše. Ja sam prijavila (nasilje), i uradila sam ono što je bilo u mojoj dužnosti, ali sam videla da neću dobiti bilo kakvu pravdu. Zato sam odlučila da javno izađem i oglasim se“, kaže Grujičić za N1.
Podseća da je ona pretrpela fizičko nasilje od bivšeg partnera, a posledice su bile polomljena tri rebra, podlivi ispod oka, modrice na vratu i ogrebotine.
Kaže da ima velikih problema da procesuira optuženog nasilnika jer ne može da dokaže da je živela u vanbračnoj zajedinici. Iako je, prema njenom svedočenju, dala dovoljno dokaza u vidu slika i svedočenja, do pravde nije došla. Iako je mislila da će to biti dovoljno za sud, ipak nije bilo.
„Njegovi roditelji su svedočili da ja nisam živela tu, on je svedočio da ja nisam živela tu, i za sud je izgleda to sasvim dovoljno. A šta je sa mnom? Ja sam svedočila da sam živela tu, kao i moja majka. Mali milion ljudi zna da sam živela tu. Moj advokat je dao predlog da se locira moj telefon, tako da mogu da utvrde gde sam ja to provodila vreme, odnosno gde sam živela. Oni nisu dali nikakav odgovor na to. Znači, apsolutno ih ne interesuje“, navela je Grujičić.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ističe da žene koje krenu u pravnu proceduru protiv onih koji nad njima vrše nasilje moraju da budu jake i uporne, kao i da imaju podršku okoline.
„Ja sam imala snage da uradim sve to. Imam i neverovatnu podršku porodice, prijatelja, kao i brojnih ljudi koji se javljaju da pruže podršku. Zato se i pitam šta je sa onim ženama koje nemaju podršku? Sa onima koje nemaju podršku prijatelja, advokata i porodice, a tužilaštvo ne uradi ništa? Šta je sa tom žrtvom onda“, zapitala je Grujičić.
Na pitanje da li se oseća bezbedno, odgovara:
„Iskreno – ne znam. Sa jedne strane da, obzirom da sam okružena mojim ljudima, sa druge strane ne – zbog toga što kada ostanem sama, zapitam se da li bi nadležni mogli da reaguju? Da li bi on mogao da reaguje? Da li bi mogao da reaguje neki drugi nasilnik, jer mi se sada javljaju brojne žene koje su žrtve. Da li sam bezbedna, ne znam, da li se osećam bezbedno – ne osećam se!“
Advokatica Tijana Kostić objašnjava da kod žrtava partnerskog nasilja često dolazi do odustajanja, ali napominje da to ne bi trebalo da doprinosi odbacivanju klrivičnih prijava koje se često praktikuje.
„Ne ispituju se ostali dokazi u dovoljnoj meri i dolazi do odbačaja. Kasnije, ukoliko se žrtve predomisle i odluče da nastave, najčešće podnose novu kriviičnu prijavu“, opusuje ona svoje iskustvo sa ovakvim tipom slučajeva u praksi.
Narodna poslanica Biljana Đorđević navodi da je javnost poslednje utočište za žrtve jer se pokazuje da institucije ne rade svoj posao.
„Ovakvi slučajevi nas dovode u jako tešku situaciju da kažemo da je poruka – kada prijavite nasilje institucijama, i kada one ne rade, moramo da se vraćamo alternativnim mehanizmima, javnosti i mrežama solidarnosti i ženskim organizacijama. Ja ne bih rekla da institucije ne postoje, već da su dosta trome“, rekla je Đorđević.
Advokatica Tijana Kostić ocenjuje da u ovom trenutku zatvorske kazne nisu adekvatne za nasilnike zbog rizika koji postoji za ponavljanje nasilja.
„Često vidimo situacije da je neko osuđen uslovno, i da se postupci ponavljaju. Sva sreća došlo je deo nekih izmena krivičnih zakona u smislu da ako sada, ukoliko je više puta osuđivan za isto krivično delo kao što je nasilje u porodici, u tom slučaju ne može mu biti izrečena kazna ispod polovine zaprećene kazne. Dakle, postoje neki pomaci, ali stvarno mislim da kazne treba da budu strože“, kazala je Kostić.
BONUS VIDEO: Kraljevčanka Dušica Sremčević, žrtva porodičnog nasilja, govorila je na protestu Srbija protiv nasilja