Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je jasna – za pravilan razvoj dece i mladih đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole trebalo da imaju po jedan sat umerene do jake fizičke aktivnosti dnevno. U Srbiji đaci u osnovnoj školi imaju časove fizičkog tri puta, a u srednjoj školi dva puta nedeljno, što je tri puta manje od preporuke SZO, a istraživanja pokazuju da većina ovaj nedostatak ne uspe da nadoknadi van škole. Istovremeno, podaci Instituta “Batut” objavljeni pre pandemije pokazuju da svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme. Stručnjaci tvrde, posle pandemije stanje je još gore.
Upravo iz ovih razloga Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije, kao i nastavnici fizičkog u Novom Sadu uputili su inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno, prenosi portal N1.
Miroslav Marković iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja u izjavi za RTS je naglasio da je inicijativa podneta jer je uočeno da “generalno zdravstveno stanje školske dece nije dobro”.
„Što se tiče njihovih motoričkih sposobnosti i deformiteta, tu nazadujemo. Nama je skoro svako treće dete gojazno, svako drugo ima neki problem sa svodom stopala, a da ne pričam koliko se puta povećao dijabetes, krvni pritisak i kardiovaskularni problemi kod učenika“, rekao je Marković.
Inicijativu za svakodnevno uvođenje časova fizičkog vaspitanja u škole podržava i nastavnica fizičkog vaspitanja u penziji Ana Šobot, koja za portal N1 kaže da je “nastava fizičkog vaspitanja neophodna karika u vaspitno obrazovnom procesu i preduslov sticanja energije za sve ostale oblasti i izazove”.
“Fizičke aktivnosti u nastavi, treninzi i rekreacija su neizostavni u savremenom životu u kojem dominiraju nove tehnologije, elektronska komunikacija, pretrpani sadržaji nastavnog plana i programa koji zahtevaju mnogo vremena i sedenja, a mlad organizam mora da ima uslove da se pravilno razvija, a ne da trpi posledice narušenog zdravlja usled hipokinezije (manjak kretanja)”, kaže Ana Šobot upoređujući prethodne generacije sa današnjim pri čemu je kaže “vidljiva velika razlika u pristupu, odnosu i upražnjavanju fizičkih vežbi u korist ranijih generacija”.
Inicijativa je izazvala brojne i različite komentare na društvenim mrežama pre svega roditelja, ali i samih učenika. Rekcije su od apsolutne podrške, preko apela da se smanji broj drugih časova, jer su “đaci već preopterećeni obimnim gradivom i velikim brojem predmeta” do predloga da se ugrade ormarići za odlaganje opreme koja bi se ostavljala u školi, ali i zahteva starijih đaka da se obezbede i tuševi “kako ne bi smrdljivi sedeli ceo dan na nastavi”.
Opširnije o ovoj temi pročitajte na portalu N1.
BONUS VIDEO Ivana Orolicki_ Treba li zabraniti mobilne u školama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare