0
Biljana Savić iz beogradskog naselja Sremčica se pre nekoliko dana na društvenim mrežama "požalila" kako nije u redu što njen sin Mihajlo (11) "ispašta" zbog ocene iz fizičkog vaspitanja, odnosno zbog trojke koja mu kvari opšti uspeh. "On je jedno zdravo i aktivno dete koje daje sve od sebe da bude najbolji i upravo to treba da se vrednuje - trud, a ne sposobnost jer on je ipak gojazan", napisala je ova mama. Zato je predložila da se fizičko vaspitanje kao predmet u školi ne ocenjuje ili da se, čak, u potpunosti ukine. Pitali smo građane šta misle o ovome, a sudeći prema komentarima, rat za odbranu fizičkog vaspitanja je upravo počeo.
Biljanin post izazvao je lavinu komentara, i to uglavnom negativnih, Bilo je, naravno, i onih koji su je podržali rekavši da detetu treba odmah dati peticu, ako već ne može da radi fizičko.
„Šta ona želi? Da nam deca po ceo dan sede ispred kompjutera ili da čačkaju telefone? Valjda treba da budemo srećni što imaju i ta dva ili tri časa fizičkog u školi. Dete možda ne bi ni bilo buckasto da je majka više insistirala na njegovoj fizičkoj aktivnosti“, samo su neki od takvih komentara.
Ekipa Nova.rs postavila je na Fejsbuku pitanje: „Da li ste za to da se ukinu ocene za fizičko vaspitanje?“. Pogledajte neke od odgovora.
„Fizičko vaspitanje bi po mom skromnom mišljenju, bio svakodnevni čas. Veliki broj nepotrebnih predmeta je uvedeno u škole. Kompjuteri, telefoni i sam način života je loš za zdravlje mladih ljudi“.
„Pre 100 godina, kada sam išla u školu, ocene iz fizičkog, muzičkog i likovnog su bile opisne“.
„Sedim jedan dan u parku sa detetom 3.razred, posmatram ga gde se penje svuda redom gde može da se popne i slušam mamu jednu u razgovoru sa nekim čovekom gde mu ponosno priča kako je srećna što deca nisu imala fizičko celog meseca jer sala je stalno zauzeta, kaže gde da jurca tamo pa da padne. Slusam i neverujem šta čujem, i prilazi mamina princeza prvi razred, debela, masna, ne ume da potrči,a gledam u moje dete visi sa drveta, pa se pitam ko je ovde lud, a znam da nisam ja“.
„Uvesti dodatni treći čas nedeljno, ocene obavezne. Aktivirati i vratiti nekadašnje sekcije po sportskim granama. Inače nam je svako treće dete sa određenim fizičkim deformitetima i povećava se procenat iz godine u godinu“.
Pročitajte još:
„Čitam komentare i razmišljam (o pojedinim damama. tj o nihovom mišljenju ) da treba verovatno izbaciti i sam predmet iz škole. Ja radim u sportskom centru i svaki dan viđam gomilu dece koja po kiši snegu i užasnoj vrućini dolaze da treniraju fudbal. Od predškolske dece do baš starih ljudi koji dolaze rekreativno, svi dolaze nasmejani a, posle treninga iznureni, ali puni energije. Osim što su izbacili višak energije za to provedeno vreme su zaboravili na probleme koje svako od nas ima i na neki način restartovali celo telo. Tako je i sa našom decom ,a ocena služi da oni što kvalitetnije odrade sve zadatke koje je neko pametan postavio pred njih u zavisnosti od uzrasta . Takođe se tu još u školi dete budući čovek određuje da li će i kojim sportom da se bavi. Tako je i sa muzičkom. Zato se ide u osnovnu školu , ne ide se odmah na fakultet. Ulica i televizor to sve nikad ne može da pruži detetu nažalost neki drugačije misle“.
„Samo i to da se ukine i deca će biti troma i ovako samo bulje u telefone i kompjutere, mladi roditelji misle da su mnogo pametni, a ne vide da kvare decu, zašto oni idu po teretanama neka stave prst na čelo“.
„Po menu treba da budu opisne i iz muzičkog i iz likovnog i iz fizičkog. Svakako, rad treba da postoji, ali su deca svakako različita”.
„To je najvažniji predmet i treba da ga imaju deca svaki dan u školi. Deca nam imaju očajno držanje, motoriku, ne znaju da hodaju kako treba, da trče, da skaču. A šaljemo ih suviše male na strane jezike i razne genijalce. Sve naopačke“
„Povećati broj časova fizičkog vaspitanja, povećati finansiranje amaterskog sporta i mlađih kategorija. Izgraditi hale gde će klubovi imati besplatne termine u normalno vreme. Zabraniti naplaćivanje članarina za decu koja žele da treniraju“.
„Kako god žele, ali onda ocene neka budu barem opisne tipa ističe se, ne ističe se. Nismo svi talentovani za sport. Ali bismo svi trebali biti sto aktivniji. Moje mišljenje je da je čas fizičkog potreban najmanje 3 puta nedeljno ako ne i više. Pogotovo u srednjim skolama. A uvela bih ga i na fakultetima kao obavezan predmet bez kog ne možete da prođete godinu. Ne bi bilo loše kada bi postojalo i na poslu kojem god makar 1 h nedeljno, jer svi mogući poslovi su nam vezani za položaj na jednom mestu bilo da je stojeći ili sedeći položaj, retko koje zanimanje ima tu privilegiju da je u aktivnom pokretu. Mi zaista to jos uvek ne shvatamo zaista i ne cenimo, ali čovek je zdrav dokle god se kreće“.
Profesor fizičkog vaspitanja Slavoljub Stojadinović kaže da je ocenjivanje veoma važno u fizičkom vaspitanju kao i u drugim predmetima jer se đaci, na taj način, bore i teže dokazivanju svojih sposobnosti.
„Deca moraju da budu motivisana i stimulisana jer je ta ocena donekle borba njih samih da budu bolji i da teže nekim ciljevima. Oni u 90 odsto slučajeva doživljavaju fizičko kao borbu, dokazivanje sposobnosti i taj takmičarski duh treba razvijati, treba nastaviti u tom pravcu“, smatra profesor.
Dodaje da država treba da pokaže zainteresovanost za ovaj predmet tako što će povećati broj časova jer je to potrebno kako bi se sprečio sve češći deformitet kod dece.
„Svako dete u školi ima jedan deformitet – ravna stopala, o noge, iks noge, izdubljene ili udubljene grudi ili ravne, skolioza kičme. U vreme kada su mobilni uzeli primat, kada se deca hrane nezdravo, imamo gojaznu i bolesnu decu, a tvrdim da ova dva ili tri časa su suviše nedovoljni da bi se radilo i da se sstane na put ovim problemima. To je problem u celini u našem društvu, škola je uzela primat, a roditelji nemaju vremena“.
Šef katedre za medicinu sporta dr Sanja Mazić smatra da je za decu najvažnije da rade i vežbaju fizičko, baš onako kako je i propisala Svetska zdravstvena organizacija.
„SZO je rekla da bi deca trebalo da budu 60 minuta aktivna i da je to doza za zdravlje. Ideja je da se jedan deo toga obavi u školama i u njima se, kao podsticaj, koriste ocene i tako bi trebalo da ostane. Ne vidim problem u tome, verujem da su naši profesori tokom svojih studija prošli obuku diaktike, metodike i psihologije i da oni znaju da ocene na osnovu sposobnosti deteta, da li se trudi, da li želi nešto da uradi, a ne to koliko može, jer nastavnik može da proceni koliki je krajnji domet tog deteta. Današnje statistike pokazuju da nama deca oboljevaju od bolesti koje su nekada bile bolest odraslih, kao što je pritisak ili gojaznost, pa je bitno da fizičko pa makar i dva puta nedeljno bude i prevencija i terapija“, kaže dr Mazić.
BONUS VIDEO: Đaci OŠ „Ratko Mitrović“ o zabrani mobilnih telefona u školi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
