0
U Srbiji je počela da se radi vantelesna oplodnja sa reproduktivnim materijalom koji je u našu zemlju stigao iz Španije, u okviru prvog kontingenta 24. januara, rekao je danas direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvu UKCS "GAK Višegradska" dr Aleksandar Stefanović.
On je Tanjugu kazao da su procesi započeti i podsetio da je pre toga urađena vantelesna oplodnja sa domaćim materijalom, te da je trudnoća uspešna.
„Parovi i žene bez partnera kojima je potrebna donacija su već dovoljno muka prošli i pokušaja prirodnim putem i VTO i inseminacija, i oni zaista žele da dobiju potomstvo bilo kako, samo da se zatrudni bilo putem domaćih ili stranih donora. Mi iz struke smo tu da im pomognemo, a podrška države izuzetno značajna za njih i nama je u takvim uslovima zadovoljstvo da radimo“, poručio je dr Stefanović.
Pročitajte još:
Direktor GAK Višegradska navodi da je upravo ta klinika najveća ustanova tog tipa u regionu, te da ove godine slavi 100 godina postojanja, a pre 32 godine započela je proces VTO u Srbiji.
„Zaista smo ponosni što je upravo ovde osnovana Nacionalna banka reproduktivnih ćelija. To je jedna od retkih državnih banaka u Evropi i svetu, obično su to banke pri privatnim ustanovama, ali naša država se potrudila da to omogući i da se ćelije nabaljvaju i od domaćih i od stranih donora. Potpisan je ugovor sa četiri banke, koje se nalaze u Španiji, dve u Danskoj i u Češkoj“, objasnio je Stefanović.
Dodaje da se u Višegradskoj u decembru krenulo sa prvim parovima i ženama bez partnera u proces sa domaćim donorima, a da je sada u toku proces i sa uvezenim ćelijama.
„Ono što je veoma važno za naše građane je da, osim što će moći da biraju iz koje zemlje žele da im stigne materijal, moći će da biraju i u kom centru u Srbiji, od 22 u koliko se postupak radi – žele da obave VTO“, kazao je Stefanović.
Naglašava da nije u pitanju samo novčana olakšica za sve parove i singl žene, već i olakšavajuća okolnost za sve građane jer više neće morati da putuju van Srbije kako bi to obavili.
„Pre neka tri meseca otkad je počeo da radi kol centar, svakodnevno je zvonio telefon, a javilo se blizu 400 interesenata. Od kada se prijavljuju i putem e-uprave, preko 500 se javilo za donirane ćelije, najviše za jajne ćelije, a manje za spermatozoide. Više od 50 od toga su singl žene“, rekao je on.
Dodaje da i oni koji ne ispunjavaju uslove za postupak o trošku države, mogu da ga sprovedu o svom trošku sa doniranim ćelijama. Stefanović posebno ističe značaj osnovanog Centra za onkofertilitet, takođe u Višegradskoj, koji prema njegovim rečima predstavlja referentni centar u Srbiji za očuvanje reproduktivnog materijala kod onkoloških pacijenata.
„Mlade žene sve češće odlažu materinstvo, a istovremeno raste opasnost od oboljevanja od malignih bolesti. Čim smo osnovali taj Centar pacijenata je bilo dosta. Zbog toga, vrlo je značajno što sada o trošku države mogu i zamrzavati tkiva i ćelije onih koji eventualno idu na operacije gde će im se ukloniti genitalni organi ili usled hemioterapije opasti reproduktivna sposobnost, dakle i muškarci i žene mogu da zamrznu i nakon izlećenja osnuju potomstvo“, poručio je dr Stefanović.
Primena hemioterapije deluje toksično na jajne ćelije i spermatozoide, pa se zato kod mladih osoba pre započinjanja terapije zamrzavaju tkivo jajnika, jajne ćelije, embrioni i spermatozoidi kako bi posle izlečenja mogle da dobiju bebu, takođe o trošku države.
BONUS VIDEO Država ili lekar – Ko određuje starosnu granicu za vantelesnu oplodnju
