Pitanja i odgovori: Roditeljstvo tokom pandemije

"Iz Kabineta su nam danas odgovorili da su Protokoli koji se odnose na zbrinjavanje slučajeva koje smo naveli u izradi i da se njihovo donošenje očekuje u najkraćem mogućem roku. Takođe su potvrdili da će svi koji su oboleli i imaju lakšu kliničku sliku biti smešteni u izolaciju, u prostore koji se u ovim momentima adaptiraju za te namene u smislu opreme, medicinskih radnika i samih prostora."U odgovoru su naveli i da se situacija neprekidno prati kao i nove mere koje se donose u saradnji Republike Srbije i svih stručnjaka."Za sva pitanja, nedoumice i izazove u vezi sa roditeljstvom u doba pandemije i vanrednog stanja, pišite nam na naš info mejl ili preko kontakt strane."

Otvoren SOS telefon za psihološku pomoć deci, roditeljima i nastavnicima

Zbog stresa prouzrokovanog virusom korona, od 23. marta je počela sa radom SOS linija putem koje roditelji, učenici i prosvetni radnici mogu da se obrate psiholozima i pedagozima, kao i obučenim savetnicima. Sagovornice CINS-a kažu da je ovakva linija dobrodošla, ali da pomoć mogu naći i na drugim mestima.Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da od 23. marta zaposleni u prosveti, roditelji i učenici mogu da dobiju psihosocijalnu podršku putem SOS linije 0800-200-201. Telefon je dostupan svakog radnog dana od 9 do 14 časova, a cilj ove mere je prevencija i umanjenje stresa u situaciji vanrednog stanja.„Svi učenici, roditelji i zaposleni u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, koji smatraju da im je potrebna pomoć i podrška, osnaživanje u prevazilaženju problema, stresa i anksioznosti u uslovima vanrednog stanja i epidemije mogu pozvati broj 0800 200-201“, navodi se u saopštenju.Savete će davati psiholozi, pedagozi i savetnici, ukupno njih 22. Savetnici se rotiraju svakog radnog dana i, ukoliko postoji potreba, upućuju na linije Ministarstva zdravlja, Linije za prevenciju suicida i posebne linije za roditelje i decu do 18 godina Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Pored toga, zaposleni zaduženi za zaštitu od nasilja 9-14 časova pružaju podršku i superviziju savetnicima.Ova linija prethodno je služila za prijavu nasilja u školama i podršku učenicima.Gordana Plemić, direktorka Udruženja RODITELJ, smatra da je svaki telefon, svaka besplatna pomoć, dobrodošla u ovim situacijama.„Ovo je svima nama nešto novo i nepoznato, sigurno da kod roditelja postoji veliki nivo straha, kako za sebe, tako i za decu naravno, u ovim situacijama kada ne možemo ni normalno da se krećemo ni da funkcionišemo“, rekla je Plemić za CINS.Psihološka podrška je posebno potrebna, smatra ona, velikom broju samohranih roditelja, koji možda nemaju mogućnost da sa nekim pored sebe porazgovaraju.Plemić najavljuje da će i Udruženje u toku nedelje uključiti online savetovalište, gde će psiholozi biti dostupni roditeljima sa problemima, strahovima ili nedoumicama.„Do juče su deca išla u školu i provodila vreme tamo, tamo uče i dolaze kući da rade domaći, a sada je nekako sve na roditelju, da moraju da obave i deo posla koji su radili u školi“, objašnjava Plemić.Kaže da je zadovoljna podrškom škole, Viber i drugim grupama sa nastavnicima, a isto su joj rekli i drugi roditelji.Nevenka Kraguljac iz Pedagoškog društva Srbije se slaže da su roditelji, učenici i nastavnici pod većim pritiskom, te da ovakva linija može biti od koristi da se ublaže tenzije:„Nemaju svi dovoljno dobre uslove za život, nemaju prostora dovoljno, pritom različite odnose imaju u porodici i to iziskuje jako mnogo veština da bi se sada 24 sata funkcionisalo odlično“.Roditelji, s druge strane, treba da imaju vremena da rade svoj posao, kaže Kraguljac, a pritisak je veći i na prosvetne radnike jer pored svojih porodica i potreba sada imaju zadatak da pomognu deci i roditeljima.Ona dodaje da ovaj broj ne treba zloupotrebljavati i zvati za svaki problem, jer postoje i druge opcije:„Čim se oseti pojačana nervoza i čim ste preplavljeni problemom koji imate, jer od preplavljenosti vi u stvari ne vidite izlaz, možda popričati pre svega sa ukućanima, pa popričati svakako sa nekim odgovornim iz škole. (…) Ima psiholoških saradnika i u školama i u psihološkim grupama koje nude pomoć, poput Društva psihologa i Pedagoškog društva Srbije, UNICEF-a, a ako to nije dovoljno onda se tek obratiti (SOS) telefonu.“