Bliži se 1. septembar i polazak đaka u školu, a gorući problem srpske prosvete nije rešen. Nedostaje nam nastavni kadar, a oni koji već rade u školama imaju mizerne plate. Dok platforma beogrdskih dekana o spasu srpskog školstva visi u vazduhu, Ministarstvo prosvete planira da problem reši sa jednom Radnom grupom i 250 studentskih siptendija. Problemi i zahtevi su stari, samo je nova ministarka prosvete - Slavica Đukić Dejanović.
Čini se, pak, da je prethodna školska godina bila najteža – nastavnici matematike, srpskog jezika, fizike i hemije nedostaju u skoro svakoj školi.
Još u junu je postalo jasno kako stoje stvari kada je nastavničke fakultete u Beogradu upisao jako mali broj studenata, pa je praktično trend pada interesovanja nastavljen.
Da vas podsetimo i na primer samo jednog brucoša koji će od oktobra pohađati nastavu na opštoj fizici Fizičkog fakulteta.
Od jeseni i nova muka. Nedostaju nastavnici informatike. Iako su FON, ETF i drugi fakulteti prebukirani, studenti ne žele da sednu za katedrom. Nedostaje oko 500 informatičara.
Iako apeli Ministarstvu prosvete stižu sa svih strana, od dekana do sindikata, oni odgovaraju blagim merama, zaobilazeći suštinski problem – devastirane pozicije prosvetnih radnika i plate manje od republičkog proseka, a nešto veće od minimalca.
Iz Ministarstva prosvete u odgovoru za naš portal naveli su da sagledavaju razne aspekte sistema obrazovanja, uključujući i stanje ljudskih resursa u obrazovanju.
Pominju i Strategiju razvoja i obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine u kojoj se pominje osnaživane nastavnika, njihov napredak, i razvoj – da li to podrazumeva da im se daju veće plate, nije poznato.
„Nedostatak nastavnika određenih profila je pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država. Кao vid podstreka, Ministarstvo svake godine raspisuje konkurs stipendiranje studenata za nedostajuća zanimanja, kakao bi se stipendirali studenti druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Ministarstvo je u julu raspisalo konkurs za dodelu 250 studentskih stipendija studentima koji se obrazuju za nedostajuća zanimanja, za školsku 2023/24“, kažu iz ministarstva.
Forimirana je i Radna grupa Nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja, kojim će navodno biti rešen deo ovog pitanja.
Pojasnili su i ko sve može da predaje informatiku u školama.
„Različitim pravilnicima o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika za osnovnu i srednje škole, propisano je ko može i sa kojim stručnom spremom da izvodi nastavu za predmet Informatika i računarstvo. Između ostalog, navedeni predmet, može da predaje diplomirani profesor u oblasti informatike, matematike, fizike, elektrotehnike, mašinstva ili tehničkog obrazovanja, diplomirani inženjer informatike, informacionih tehnologija, organizacionih nauka, elektrotehnike i računarske tehnike, master profesor u oblasti informatike, matematike, fizike, elektrotehnike, mašinstva, master matematičar, master fizičar, master informatičar….“
Dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavničke kadrove uputili su Ministarstvu prosvete svojevrsnu paltformu koja se još uvek razmatra, a ona je napravljena za vreme mandata bivšeg ministra prosvete Branka Ružića.
Nakon njegove ostavke, na to mesto stigla je Slavica Đukić Dejanović.
Iz prosvetnih sindikata upozorili su da je Ministarstvo prosvete ranije u medijima najavilo povećanje broja stručnih saradnika i rast plata odeljenskim starešinama, ali se u stvarnosti nisu pomakli sa stanja iz decembra.
Podsetili su na očajne plate i tražili hitne pregovore.
Kada je reč o statusu nastavnika i najavljenim povećanjima plata u septembru i na kraju godine, ministarka prosvete kaže da bi bilo pretenciozno da govori o tome da ima prostora za novo povećanje.
Međutim, ocenjuje da su najavljene povišice nešto što odgovara finansijskom potencijalu koji mi imamo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare