4
“Čuvajmo zemlju i prirodu, jer ih nismo nasledili od svojih dedova i očeva, nego smo ih pozajmili od svojih potomaka” (Indijanski poglavica Bik Koji Sedi)
Šetate se predivnim predlima dok vam zelenilo napaja oči, a čist vazduh koji udišite punim plućima ima dah slobode. Tu su reke u kojima vas je deda učio da pecate. Okean čiji huk talasa nosi mnoge tajne između ostalog i nečije prve poljubce, udvaranja, pa čak i nešto više. Više i ne sanjate snove, jer živite ih na tom malom rajskom ostrvom. Na tom živom ostrvu imate puno zanimljivih lokalnih običaja, pesme i igru koja nosi strast i tradiciju… Mala lokalna, ušuškana mesta nose neki unutrašnji mir i spokoj.
Prekid. Dolazi jedna kompanija koja odjednom uzima zemlju i vi od gospodara sopstvene zemlje, postajete sluga koga ekspolatišu dok radite u rudnicima. Nema više pecanja, jer su reke zagađene. Njome su prvo plivale samo mrtve ribe, poslednji ostaci života u sada mrtvoj reci. Otrovne materije se izlivaju u okean. Ljudi polako oboljevaju i sve postaje patnja i sporo umiranje. Nema zelenila, već velikih rupa iskupina. I šta preostaje sem pobune? Ali vaša Vlada šalje vojsku na vas koju ta ista kompanija finasira. Sada smrt ne dolazi samo iz rudnika, nego vrlo često u vidu metka ili eksplozije. Vaše rajsko ostrvo ulazi u desetogodišnji pakao građanskog rata.
Građanski rat u Papua Novoj Gvineji izazvan je dolaskom kompanije Rio Tinto. Jasno je da dolazak ove kompanije u bilo koju zemlju jednak opasnosti dolaska Hanibala u Rim. Zbog čega su Rimljani ukazivali na najveću opasnost povikom: “Hanibal, pred vratima!” Rio Tinto planira otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra kod okoline Loznice.
Prema ekspertskom mišljenju dr Dragane Đorđević para agresivnih kiselina koje će se koristiti za obradu litijuma nagrizaće zeleni pokrivač, ali i pluća i kožu ljudi i životinja. Postoji opasnost u slučaju korišćenja fluorovodonična kiselina razvije ekstremno toksični gas silicijum fluorid koji predstavlja stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh, a njegov domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara.
Postoji realna opasnost od otpadnih voda koja će se izlivati u Jadar, a preko nje i u Drinu i Savu. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno. Istovremeno će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode koristimo za piće, a potrebni su vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju, što znači da bi bili ugroženi brojni gradovi u Srbiji, ali i naselja zemalja u regionu. Rio Tinto ante portas!
Kompanija je inače osuđena za štetu i plaćala je kaznu u milijardama dolara. To joj nije naročito teško, jer je pre toga milijarde izvukla kroz rudno bogatstvo razarajući prirodu. Rio Tinto podseća otuda na onog lokalnog džeparoša koji vam ukrade novčanik, pa vam onda plati piće u kafani. U pitanju su doduše milijarde, ali kako reče, čuveni kantautor: “Princip je isto, sve su ostalo nijanse.” U Kanadi su presudom osuđeni na oko 900 miliona dolara. No, nisam siguran da će u Srbiji sudstvo imati snage da osudi kompaniju koja vredi 75 milijardi dolara, imajući u vidu da nije u stanju da kazni decu skorojevičkih bogataša kada divljajući skupim automobilima ubiju nečije tuđe dete ili nečijeg oca.
Što više istražujete Rio Tinto, deluje vam da je Hanibal za Rim bio mala maca u odnosu na ono što se sprema Srbiji, a naročito stanovnicima Jadra i Loznice. Zaboravio sam da dodam da je reč o kompaniji koja je bila bliska fašističkom režimu generala Franka, blisko sarađivala sa protagonistima aparthejda u Južnoafričkoj Republici, kao i da je u Australiji uništila svete aboridžanske pećine stare preko 46.000 godina, kao i da su im četiri funkcionera osuđena zbog korupcije u Kini.
Spominje se da je nadležna ministarka, jedan od glavnih protagonista ovog projekta, koja će režirati igrokaz u vidu odlaska Rio Tinta koji će usput ustupiti prava na ekpolataciju novoj kompaniji. Naš narod bi rekao da “Vuk dlaku menja, ali ćud nikad”. Imajući u vidu katastrofalne ekološke aspekte ovog projekta, imali bi smo samo novog zaogrnutog vuka u jagnjećoj koži.
Na inicijativu nekoliko organizacija pokrenuli smo peticiju, koja sama od sebe neće sprečiti opasnost koja nam se nalazi pred vratima. Ali je vrlo bitno da jasnom brojkom prvo iskažemo protivljenje ovom projektu i obavežemo se da ćemo ustati u borbi za naša ustavna prava. Svakako da treba osporiti nezakonoitost prostornog plana pred Ustavnim sudom, pisati međunarodnim institucijama i ukazati da postoji opasnost na ugrožavanje zdravlja i ljudi u Rumuniji i Republici Srpskoj. Međutim nezadovoljstvo se mora iskazati i protestima. Ovu temu je potrebno da svi držimo u fokusu javnosti zato je bitno što je zajedno sa građanima u Srbiji stala i naša dijaspora i holivudska glumica Bojana Novaković. Ljudi u Jadru i Loznici moraju znati da nisu sami i da plamen slobode u Jadru može tinjati, samo ako se vatra pobune i otpora proširi celom Srbijom.
Pre par godina kada je postojao plan da se reke Srbije gurnu u cevi zarad navodne zaštite životne sredine, iako je jasno da mini-hidroelektrane uništavaju reke, situacija je delovala gotovo bezizlazno. Ali onda su se pobunili neki ljudi. Kada je Desko iz Rakite na protestu zajaukao: “Mi samo želimo našu reku”, njegove suze bile su plač planina, a njegov jecaj nosio je žubor reka koje ne žele da završe u cevima. I onda je krenula poplava, poplava protesta, nepokoravanja, podrške po društvenim mrežama i odbijanja da nas ubede da se ne pitamo ni za šta u sopstvenoj zemlji. Uključili su se eksperti i struka, a u mnogim mestima poput Rakite i Toplog Dola dobili smo brane. Bile su to brane ljudi! I oni nisu štitili ljude od reka, nego reke od ljudi. Borba i dalje traje, ali Stara planina je već odbranjena.
“Put od hiljadu koraka počinje prvim korakom.” Potpišite peticiju. Rio Tinto – Marš sa Drine
https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/stop-rudniku-litijuma-rio-tinto-mars-sa-drine
Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
