Povodom najave da će italijanska kompanija „Geoks“ zatvoriti fabriku u Vranju, oglasila se premijerka obećanjem da „zaposleni u toj firmi neće ostati bez posla, jer će država pronaći novog investitora“.

Zanimljiv je i deo njene izjave da su „oni došli u Srbiju 2014. jer smo tada bili destinacija koja se promovisala kao zemlja jeftine radne snage“. Iako su na mestu pitanja ko je, kad i zašto odlučio da Srbiju predstavlja kao zemlju vrednih, pametnih i siromašnih radnika i da li se to uopšte isplatilo, mnogo ozbiljnija tema je na koji način se u ovom trenutku predstavljamo potencijalnim investitorima.

Bojim se da bi slogan mogao da glasi: „Dođite u Srbiju, u zemlju u kojoj možete da radite što god vam je volja“. Na to je ukazao Goran Radlovački, napisavši da su direktne strane investicije, posebno one iz Kine, donele nova pravila igre i kreirala industrijsku politiku u kojoj glavnu reč vode upravo te kompanije: „Da novopridošlim kompanijama poslovanje bude i više nego ugodno potrudila se i Vlada, koja je donela nove zakone ili menjala postojeće kako bi se izašlo u susret stranim kompanijama, ali i ignorisanjem kršenja zakona od strane stranih investitora i kršenjem sopstvenih zakona“. Ovo je, po mišljenju kolege sa kritičkog portala „Mašina“, posebno izraženo u pogledu radnih prava zaposlenih.

Drugo lice takve „promocije“ je zanemarivanje obaveza u pogledu zaštite životne sredine. Vlada Srbije je pre dvadeset dana donela “Uredbu o uslovima, načinu i postupku za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe”, jedan parazakonski akt kojim se ignorišu Prostorni plan i čitav niz ekoloških zakona, propisa i procedura.

Oni koji pažljivo prate zbivanja oko Jadra to su odmah prepoznali kao „nevešto zamaskiranu regulativu koja se namenski sprema za, unapred sa vladom dogovorene, projekte rudarske korpracije ’Rio Tinto’ u Srbiji“. Da se Vlasi ne sete, u isti koš su potrpani ekološki opravdani projekti vetroparkova i solarnih elektrana sa krajnje sumnjivom eksploatacijom mineralnih sirovina, odlaganjem opasnih i štetnih materija, a ugurana je i „izgradnja objekata od značaja za republiku Srbiju koji zbog prirodnih i drugih karakteristika ne mogu biti izgrađeni na drugom mestu“.

Za takvu „promociju“ već postoji slogan: „Marš sa Drine!“