Piše Ivan Mrđen: Prvi rođendan "najsmešnijeg virusa"

Tog dana se u istoriju beščašća upisao pulmolog Branislav Nestorović izjavom da je reč o “najsmešnijem virusu”: „Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji postoji samo na Fejsbuku.”On je u prisustvu nasmešenog predsednika svega ovoga pozvao ljude da idu u šoping u Milano, u trenutku kad je u tom delu Italije prijavljivan sve veći broj zaraženih korona virusom, dok je ukidanje letova i zatvaranje granica nazvao „besmislicom”.Čak i da je tačno da tog 26. februara u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj korona virusa (sećate se čuvenog “lapsusa” tadašnje zamenice direktorke Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević da je prvi slučaj “izolovan prvog marta”, a ne šest dana kasnije kako je zvanično saopšteno), ovo relaksiranje javnosti bilo je isključivo u funkciji raspisivanja parlamentarnih izbora i prikupljanja potpisa za vladajuće i poželjne opozicione stranke.Krizni štab za borbu protiv korona virusa zvanično je oformljen tek 13. marta, a njegov rad je, bez obzira na kasnije ordenje, ministarska mesta i druga državna priznanja, često bio u raskoraku između zahteva struke i dnevnopolitičkih potreba. Sinusoida pooštravanja i ublažavanja mera gotovo da se u dan poklapala sa onemogućavanjem ostalih političkih aktera da vode kampanju, posebno tzv. “bojkot koalicije”, da bi se kasnije razni, ne tako ogoljeni, ustupci činili i navijačima (“večiti derbi” sa publikom), tuirističkim agencijama (navala na Grčku), vlasnicima teretana, ugostiteljima, zimskim centrima…Često se dešavalo da članovi iznesu suprotne stavove o merama zaštite, prirodi virusa, pa i u o datumu kraja epidemije, što je dovodilo do konfuzije u javnosti. Bilo je i najava nekih blesavih mera, poput vožnje polupraznih vozila gradskog prevoza i stajanja na svakoj drugoj stanici, koje su preko noći ukidane “na molbu predsednika”.„Nama se desilo to da smo postali konfuzna, a ne informisana javnost", ocenila je u jednoj takvoj prilici koleginica Suzana Miličić, konsultantkinja za odnose s javnošću.Iako je u poslednjih nekoliko meseci, posebno od kako je počeo da se ponaša kao estradna zvezda, pulmolog Nestorović skrajnut i iz Kriznog štaba i iz prorežimskih medija, šteta izazvana izjavom o “najsmešnijem virusu” ostaće kao trajno svedočanstvo faktičke nepripremljenosti države Srbije za jednu od najozbiljnijih pandemija u ovom veku. Tu činjenicu nije uspeo da prekrije ni sveprisutni, neumorni i agilni predsednik svega ovoga, na njen račun, u krajnjoj liniji, mora da se upiše i izuzetno visoka smrtnost lekara i zdravstvenih radnika u minulih godinu dana.Boravio sam u to vreme u Australiji i nekoliko puta sam pisao o stampedu na prodavnice i grabežu za toalet-papir. Bila je dovoljna samo jedna izjava visokog zvaničnika, objavljena nekako u isto vreme kad i Nestorovićeva sprdačina, da bi „bilo pametno da zbog korona virusa građani naprave izvesne zalihe testenina, pirinča, konzervirane hrane, higijenskih uložaka i toalet-papira“, pa da baš ti artikli počnu da ubrzano nestaju sa rafova. Mirina i moja najstarija unuka Tamara, koja džeparac zarađuje u supermarketu „Coles“, jednom od najvećih tamošnjih trgovinskih lanaca, tih dana je kao supervizor prodaje odgovarala samo na dva pitanja: da li ima i kad će da stigne toalet-papir.Tada sam napisao da je pomenuta izjava data u udarnim televizijskim informativnim emisijama, što samo govori da su svuda isti „mali vernici TV dnevnika“, kako one koji slepo veruju vlastima već decenijama nazivaju u Srbiji. Uvek im je najpreča njihova guzica! I još sam dodao, da možda i zbog toga što znaju kakve bi posledice po njihove glasače imale realne informacije o opasnostima i merama predostrožnosti u vezi sa korona virusom, jedino vlasti u Srbiji i većina medija pod njihovom kontrolom teraju sprdnju sa ovom svetskom temom broj jedan. Naravno, zbog svoje guzice!To, ruku na srce, nije prestalo ni do današnjeg dana, posebno kad je reč o različitim aršinima gledanja na pojedina okupljanja građana. Gužva prilikom odavanja počasti preminulom Đorđu Balaševiću nije sa epidemiološkog stanovišta ništa manje rizična nego ceremonija „puštanja u rad“ spomenika na dnu Nemanjine ulice, sahrane crkvenih velikodostojnika, redova pred zlatiborskom gondolom i ski-liftovima po ostalim planinama, sve do hepeninga hiljadu navijača uoči utakmice Crvena zvezda – Milan tek da se „potroši džebana“...Problem je samo što se u javnim nastupima pominje samo ono „njihovo“, zavisno od toga koga smatrate „svojima“. Što bi rekao nepoznati autor, a njegova misao sačuvana u „Maloj antologiji internet humora u doba pandemije“ (“Živi bili pa kovideli“, sakupio Zoran Nikolić „Zozon“, „Šabačka republika“, 2020.): „Virus je mutirao! Najbrže i najlakše se prenosi sa televizije na ovce.“