Piše Ivan Mrđen: Ne okreći se sine

“We love your work” – piše na objavi da je naša Milena među najboljim radnicima kvartala jul – septembar 2020. u jednoj od najznačajnijih firmi Australijske farmaceutske industrije. “Hvala što kontinuirano poboljšavaš stvari, velike i male, što imaš samopouzdanja i hrabrosti da deluješ da se pronađe bolji način i što ceniš tuđe ideje i zajednički radiš na pronalaženju rešenja”, potpisao je njen generalni direktor Ričard Vinsent.Melburn, u kome ona živi evo već osmu godinu, od Beograda je udaljen više od 15.000 kilometara, a poštovanje pametnih, vrednih i sposobnih je čitav vek ispred ove nesretne zemlje u kojoj još nesretnija stara/nova premijerka može da izvali “biser”, koji je već danima hit društvenih mreža: “Nama nije problem, ili nije problem nijednoj zemlji, kada pričamo o odlivu mozgova, sam odliv mozgova. To može da bude dobro za jednu zemlju. Dok god vi uspete kao zemlja da taj odliv mozgova pređe u cirkulaciju mozgova. Dakle, da ti ljudi odlaze, ali i da se vraćaju u zemlju.”“Nama nije problem odliv mozgova već ostanak idiota”, napisao je pre nekoliko godina moj prijatelj Miroslav “Dado” Hegenberger, koji već skoro dve decenije živi u Kanadi.U tom kontekstu treba sagledati i ideju gospođice Brnabić o “cirkulaciji mozgova”. Teško da se možemo nadati povratku onih koji su ovde već bili ispred drugih, završavajući ozbiljne fakultete sa visokim ocenama, ali im uglavnom nije pružena prava prilika, pa su kao takvi mogli da se potvrde po belom svetu i steknu neprocenjiva profesionalna iskustva, ako o tome treba da odlučuju vlasnici sumnjivih diploma sa još sumnjivijih “visokoškolskih ustanova” ili nemušti partijski aparatčici.Nesumnjivo najcitiranija srpska naučnica u svetu Gordana Vunjak Novaković, koja se na Univerzitetu Kolumbija u SAD bavi regenerativnom medicinom, jednom prilikom je rekla da “ništa nije tako dugotrajno kao privremene situacije”, ali i da bi se mnogi njeni student vratili u Srbiju kad bi imali prave uslove za rad.“Pravim uslovima za rad” danas se u svetu ne smatraju samo opremljenost laboratorija, dostupnost naučne literature ili plata, već i uvažavanje sredine, poštovanje ličnosti i mogućnost napredovanja. Naša Milena se slatko nasmejala kad sam je pitao da li priznanje koje je dobila donosi i neki bonus na njenom računu, a onda pokušala da nam objasni da je najveća vrednost upravo u citiranoj rečenici o “kontinuiranom poboljšavanju stvari”. Promocijom tih vrednosti kompanije stvaraju uslove da zaposleni budu produktivniji, a plata sigurnija i podložna pregovorima u nekom “novom paketu”.“Za ‘cirkulaciju’ mozgova iliti kruženje ljudi i ideja, potrebna je društvena atmosfera potpuno drugačija od one koja vlada u Srbiji. Kad ostavimo po strani ekonomski aspekt (svi koji smo birali nauku ili kulturu kao poziv znali smo od početka da tamo nema para), onaj koji bi da se vrati u svoju zemlju nailazi na potpuno neprijateljsko okruženje koje je posledica prošlih vremena, mentaliteta i sadašnje političke situacije – napisao je povodom premijerkinog “bisera” biolog Marko Nedeljković, postdoktorant na Univerzitetu Emori u Atlanti (SAD).To je čitav niz okolnosti, od procesa priznavanja diploma, akademskog “inbridinga” pa do netrpeljivosti prema kolegama koje se vraćaju iz inostranstva. Ukoliko žele da se okušaju van nauke i pokrenu posao, povratnici se suočavaju sa gomilom protivrečnih propisa i potpunim nedostatkom pravne zaštite, što znači da, kad neko primeti njihov mogući uspeh, može da im bukvalno spali imovinu preko noći i da za to niko nikad ne odgovara.“Jednom kada osetite kako normalan sistem funkcioniše, teško je ubediti sebe da vredi vraćati se”, zaključio je Novaković.Citat je malo duži da bi bila jasnija rođendanska poruka našoj ćerki iz naslova ovog teksta. A svima koji bi mi zbog toga bilo šta zamerili, odgovoriću sjajnim aforizmom Ninusa Nestorovića: “Nije nas pamet napustila. Mi smo nju!”