Moj prekjučerašnji komentar povodom osnivanja Partije radikalne levice izazvao je neobično žustru diskusiju na Fejsbuku, u kojoj su mišljenja ukrstili moji prijatelji Vera Ranković, Slobodan Veljković i Bob Grković, a zapažen je i doprinos poznatog „šes’etosmaša“ Dragomira Olujića, još poznatijeg pod nadimkom „Oluja“.

(U zborniku „Šezdeset osma – lične istorije“, izdanje „Službenog glasnika“ iz 2008. godine, Olujić je o sebi rekao: „Šezdesetosma me je obeležila za ceo život. Kad me danas vidite, dakle četrdeset godina kasnije, možete slobodno kazati: ’On je isti onaj iz ’68, i ništa drugo!’ Ja sam čovek koji nosi majicu crvene boje, to je boja revolucije, boja ljubavi, boja rada, boja levice.“)

Njihovo sporenje oko nove partije, u koju se prometnula doskorašnja Socijaldemokratska unija, nije baš „sukob na književnoj ljevici“, jer za utemeljenu i argumentovanu raspravu na celokupnoj javnoj sceni ima sve manje dara, snage, živaca, pa i pravih reči, ali je dilema slična, može li se pravednije društvo graditi na osnovama „revolucionarnog nasilja“, što su neki prepoznali kao najveću opasnost spajanja pojmova „radikalno“ i „levica“. Zato mi se čini da je najviše bio u pravu moj prijatelj Dragan Stojković kad je na kraju napisao: „Da, PRLE je autogol.“

Naravno, kad se tako izgovori skraćenica Partije radikalne levice, prva asocijacija je „Prle“ iz kultne serije „Otpisani“ (Televizija Beograd, 1974-75, po scenariju Dragana Markovića i Siniše Pavića režirao Aleksandar Đorđević), ne samo kao nezaboravni lik u tumačenju sjajnog Dragana Nikolića, već i zbog nešto drukčijih stavova i shvatanja revolucije, borbe za slobodu i odnosa u društvu.

Serija je bila veoma gledana i dostigla je kultni status u čitavoj Jugoslaviji, baš zbog toga što, za razliku od dotadašnjih filmova i serija, nije prikazivala rat iz vizure vladajuće partije nego iz ugla običnog sveta, a likovi iz serije veoma su odudarali od stereotipa komunističkih ilegalaca. Radilo se o običnim ljudima sa društvene margine, uličnim herojima, švercerima, studentima… sa svim svojim ljudskim vrlinama i manama. Komunizam se u seriji veoma retko spominje i serija je orijentisana na prikazivanje čoveka u borbi protiv okupatora i gotovo je lišena bilo kakve političke obojenosti, pa je njen glavni motiv „večna borba dobra i zla“.

Serija “Otpisani” je popularna i danas, zahvaljujući mnogobrojnim repriziranjima u “udarnim terminima”, pa je i nešto mlađim čitaocima jasno kad se kaže da je drugi glavni junak “Tihi” (lik koji je obeležio glumačku karijeru Voje Brajovića) – mnogo bliži nečemu što bi se moglo nazvati čovek od karijere, viđen za političara, po svemu lider…

„Gde je Prle, tu je i Tihi“, taj naslov mi se prosto nametnuo dok sam čitao informacije da će se “gotovo svi lideri opozicije odazvati pozivu predsednika Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića na dogovor o strаtegiji dаlje opozicione borbe”, pa sam čak za ovu “Tadićevu ideju horizontalne interakcije” smislio i skraćenicu – TIHI!

Nije vreme za šalu, u pravu je Tadić kad kaže dа “svi dosаdаšnji modeli nisu dаli rezultаt i dа se opozicionа borbа više svodilа nа borbu zа bolje mesto nа ‘Titаniku’, nego zа pobedu nаd režimom”, te da je “potpisivаnje Vаšingtonskog sporаzuma poslednji аlаrm zа upozorenje dа je krаjnji trenutаk zа strаtešku konsolidаciju opozicije”.

Ali, ako se bivši šef države i bivši lider Demokratske strane na ovaj korak odlučio pod utiskom uspeha opozicije u Crnoj Gori, bilo bi dobro da ima u vidu i činjenicu da je tamošnji vladar pobeđen tek kad su na čelo opozicije stali novi i nekompromitovani ljudi, a skrajnute višegodišnje perjanice i gubitnici svih prethodnih izbora.

Nije isključeno da ovi iz PRLE-ta misle da su oni ti “novi” i da će radikalnim metodama privući birače levičarskim idejama, ali je sasvim sigurno da su mnogi koji su požurili da se nakače uz TIHI-ja već dugo samo to. Otpisani!

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram