Bromazepam, lorazepam, ksalol, najtraženiji su benzodiazepini, odnosno lekovi za smirenje, u srpskim apotekama, koje, prema rečima farmaceuta, građani masovno zloupotrebljavaju, a nekontrolisano konzumiranje izaziva ozbiljne posledice po zdravlje. Pacijenti i po 20 godina uzimaju ove sedative, čime oštećuju jetru, bubrege i kompletan organizam. Lekari kažu da su pacijenti, koji su na lečenju od zavisnosti, pili i do neverovatnih 30 tableta dnevno, a do prekomerne količine dolaze tako što sa istim receptom, u više različitih apoteka podižu lekove i sami određuju doze.
U apotekama u Srbiji za sedativima je, kažu farmaceuti, “najveća potražnja”.
“Pacijenti uvek dolaze sa pisanim receptom i izveštajem lekara. Međutim, zloupotrebe su ogromne. Problem je što u apotekama ne pečatiraju uvek izveštaj, pa se često dešava da građani zloupotrebljavaju recepte, tako što idu u dve, tri ili više apoteka sa istim papirima i gomilaju kutije sedativa. Trebalo bi da pečatiramo svaki izveštaj, kako bi kolege u drugim apotekama videle da su lekovi već negde izdati”, priča za Nova.rs Maja Stanković, farmaceutkinja u jednoj beogradskoj apoteci.
Pacijenti u Srbiji najčešće uzimaju bromazepam, lorazepam i ksalol.
“Jezivo je koliko ljudi pije ove lekove. Neki dolaze svaki drugi dan, ima onih koje viđamo jednom nedeljno, a najmanje je pacijenata koji podižu lekove jednom mesečno. Oni jedini i piju prema propisanim dozama. Tačno prepoznamo kad je neko zavisnik od bendiazepama. Guraju nam recepte u lice, viču da imaju sve potrebne papire i da im damo lek. Ponašaju se kao da je recept kiseonik ili voda, neverovatno. Sami određuju doze, ako im u izveštaju stoje tri leka, oni odaberu da uzmu samo jedan koji ima najjače dejstvo. Savetovali bismo ih da to ne rade, ali ne smemo. U izveštaju vidimo dijagnozu i jasno nam je da ne znamo sa kim imamo posla, i da bilo kakvim suvišnim komentarom možemo probuditi ko zna šta i stradati. Nas u apotekama niko ne štiti od psihijatrijskih bolesnika”, naglašava Maja.
Što duže uzimaju sedative, tolerancija organizma se smanjuje, a doza povećava.
“Ti ljudi, kojih samo u Beogradu ima sigurno na desetine hiljada, ulaze u začarani krug zavisnosti. Sami određuju kad će piti lek i koliko će doza uzeti. Truju se, uništavaju organizam. Ima pacijenata koji uzimaju kardiološku terapiju i njima je zaista potreban sedativ. Međutim, mnogo ih je koji nemaju problem sa depresijom nego im prosto odgovara dejstvo lekova. Naša apoteka je blizu doma zdravlja i znamo pouzdano da lekari često ispišu recept, samo da otkače pacijenta koji uporno traži sedativ. Takođe, imamo izveštaje pshijatara iz bolnica u koje ljudi odu na kontrolu i lekar samo kaže ‘nastavite sa istom terapijom’, a ne vidi da je pacijent loše. Mi vidimo u apoteci, ali ne smemo da se mešamo”, priča naša sagovornica.
Građani godinama konzumiraju lekove za smirenje, bez kojih ne mogu da funkcionišu.
“Ima ljudi koji 20 godina piju sedative svaki dan. Dolaze nam često pacijenti koji neće da pokažu izveštaj lekara, koji se smatra ličnim dokumentom. Pacijent po zakonu ima pravo da nam taj papir ne da na uvid. Imali smo nedavno jednog koji nas je pitao odakle nam ovlašćenje da mu tražimo izveštaj. Istina je da po zakonu nemamo nikakva ovlašćenja, što građanima omogućava zloupotrebe na razne načine”, objašnjava Maja.
Psihijatrijski pacijenti su u obavezi da idu na redovne kontrole i uzimaju isključivo propisane doze, jer u suprotnom dovode zdravlje i život u opasnost.
“Sedative ili bilo koje psihijatrijske lekove, pacijenti treba da piju onako kako ih je psihijatar preporučio. Moraju da idu redovno na kontrole, a na pregledima im se objasni na koji način uzimaju lek. Sedativi ne bi smeli dugo da se uzimaju, a nikako da pacijent sam povećava dozu, već naprotiv, ona mora da se redukuje u skladu sa simptomatologijom. Benzodiazepini među kojima su najčešći bromazepam, lorazepam, ksalol, deluju odmah, ali stvaraju zavisnost i ljudi vremenom pojačavaju doze. Preporuka je da se daju na početku terapije, a kasnije da se zamene anksioliticima koji ne izazivaju zavisnost, a daju rezultate”, objašnjava za Nova.rs dr Aleksandar Vujošević, psihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti.
Svaka supstanca koja se unosi u organizam u velikim količinama ima štetan uticaj na jetru i bubrege.
Pročitajte još:
“Ovi lekovi oštećuju jetru, bubrege, ali najveća opasnost je zavisnost, odnosno dijagnoza F13.2, koja se teško leči. Pacijenti ne bi smeli na svoju ruku da uzimaju nijedan sedativ, nego isključivo uz konsultaciju sa psihijatrom. Zloupotreba ovih lekova je učestala pojava u Srbiji, a uzimaju ih, osim ljudi koji imaju jasne dijagnoze, i oni drugi, kojima se samo dopada dejstvo, pa naprave sebi problem, jer uvek doziraju sami. Zavisnost od benzodiazepina je vrlo nezgodna za lečenje, posebno kad su u pitanju velike doze. Konzumacija ne sme naglo da se prekine jer može doći do epi simptomatologije, anksioznosti i drugih psihičkih simptoma. Imali smo pacijente koji su pili i celu tablu, odnosno 30 lekova u jednom danu. Doze mogu biti ekstremno velike i opasne po život”, upozorava dr Vujošević.
“Sa stanovišta gastroenterohepatologije, svaki lek koji se metaboliše preko jetre može da prouzrokuje štetnost. Važno je da pacijenti vode računa o propisanoj dozi, posebno ako duže vreme konzumiraju lekove. Određeni lekovi mogu da izazovu masnu jetru, zbog čega su neophodne redovne kontrole hepatograma tj. laboratorijskih nalaza koji ukazuju na funkciju jetre. Ove kontrole rade se jednom godišnje, a po potrebi i češće, treba pratiti pacijente i uraditi preventivno enzime jetre, jer može doći do oštećenja tkiva jetre i žučnih kanala. Ukoliko dođe do oštećenja jetre, tek kada se štetni lek ukloni iz organizma, problem može da se reši”, kaže za Nova.rs dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog.
Podsetimo, prema poslednjim podacima RFZO iz 2023. godine, koji se odnose na statistike za 2022., u Srbiji je na recept izdato 7,34 miliona kutija lekova za smirenje i antidepresiva. Građani su u značajno većoj meri koristili anksiolitike (5,2 miliona kutija), odnosno lekove za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i laganih psihičkih poremećaja u odnosu na antidepresive (2,14 miliona kutija).
***
BONUS VIDEO: Dr Srđan Pešić: Sve više mladih sedative kombinuje sa alkoholom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare