0
Od marta, kada je cena vekne belog hleba u Užicu sa 50 porasla na 55, pre dva dana je stigla do 65 dinara. Prethodno poskupljenje bilo je pre oko dva meseca. Poskupela su i peciva, na kojima je najveća zarada, a vekna čija je cena po uredbi države 46 dinara, može se kupiti uglavnom u jutarnjim satima. Građani kažu da nisu iznenađeni svakodnevnim poskupljenjima i da je sve do vlasti, a proizvođači se snalaze kako ne bi bili na gubitku. Vekna od 46 dinara nije isplativa, pa se balansira sa cenama koje država ne kontroliše.
Ponovo je poskupeo hleb, ali i sve vrste peciva najvećeg pekarskog preduzeća u zapadnoj Srbiji „Sreten Gudurić“. Cena vekne belog hleba sa 60 porasla je na 65 dinara. To je treće poskupljenje od marta do kada je cena bila 50 dinara. Građani misle da poskupljenja osnovnih namirnica nisu u redu, ali da hleb moraju da kupe. Iza svega, kako kažu, stoji država i lažna priča o njenom napretku
„Za godinu dana je poskupeo svaki hleb, neki 20, neki 30 dinara a ima valjda za nekog i onaj od 45. Sad sam u jednoj prodavnici video da je sečeni hleb 90 dinara, to nema smisla. Najradije bih jeo crni hleb ali toga više nema da valja. Šta mi možemo, to je Vlada kriva a mi moramo da slušamo kako su svi za Vučića. Šta da kažem, inflacija je 7,5 odsto za ovu godinu, a oni kažu da je i nema. Imam 77 godina, sve vlasti sam preživeo, od pedesete pa ovamo. Kako ko dođe na vlast, radi kako njemu odgovara a narodu pričaju druge priče“, kaže za Nova.rs Užičanin Momčilo Vučković.
„Čudim se ja što hleb i po platih 98 dinara, nisam ni znala da je poskupeo opet. Koliko je sve skupo hleb se i podnosi ali čini mi se da je pre godinu dana bio 45 dinara. Najgore što ne skuplja samo hleb, svaki dan rastu cene svega. Da je sve drugo u redu, da nam deca rade i zarađuju, ništa ovo ne bi bilo strašno“, smatra Užičanka Milka Petrović.
„Mnogo je skup hleb, ne bi smeo da pređe 50 dinara. Kada kupujem hleb tražim jeftiniji, moj standard ne dozvoljava da hleb platim 80 dinara. Niko ne diktira cene prema kupcima, a tek ćemo videti šta će biti od iduće godine. Država treba da vodi računa o cenama prehrambenih artikala, to je osetljivo ali znate kako vodi računa o tome? Isto, kao i sa strujom“, misli Desimir Bakić.
Cena hleba u Užicu nije ujednačena. Od pekare do pekare razlike su od pet do 15 dinara, za istu vrstu hleba, zavisno od proizvođača i prodavnice. Najskuplje su specijalne vrste hleba, kao što je tost, koje se prodaju od 100 pa do skoro 200 dinara, a rezani hlebovi su od 65 do 90 dinara. Ono što je zanimljivo, jeste da je hleb najskuplji u radnjama pekarskih preduzeća. Gudurićeva vekna je u njihovoj pekari 65, ali je u drugim radnjama ima i za deset dinara manje. Isto je i sa hlebom čačanske pekare „Pons“, čije su pojedine vrste rezanog hleba kod njih i do 15 dinara skuplje nego u radnjama kojima hleb prodaju na veliko.
Hleb od 46 dinara, čija je cena zaštićena uredbom Vlade Srbije, uglavnom se proda u jutarnjim satima, kažu trgovci. U Gudurićevoj prodavnici tvrde da ga neće niko, te da ga ima do popodnevnih sati. Neki građani kažu da im se ne dopada kvalitet, da se mora pojesti u istom danu i da ne liči na hleb koji je 65 dinara. Za druge je, bez obzira na sve ostalo, cena jedino važna.
„Verujte da su ljudi u stanju da pređu ceo grad da bi kupili hleb dva dinara jeftinini, ima svega. Mi taj hleb od 46 dinara prodamo odmah ujutru, čim otvorimo radnju jer ga dobijamo 30 odsto od ukupne količine belog hleba. Hleb prekare ‘Sreten Gudurić’ prodajemo 10 dinara jeftinije nego što košta u njihovoj radnji. Važno nam je da ga imamo u ponudi, ali i da ga prodamo“, rekla je za naš portal trgovkinja u jednoj užičkoj pekari.
Šta se dešava sa tržištem, zašto cene ostalih hlebova i peciva rastu dok država kontroliše samo cenu dnevnog belog hleba od brašna tip 500 i to 30odsto od ukupne količine, pitali smo direktora pekarskog preduzeća „Sreten Gudurić“ u Užicu, Milenka Milutinovića.
„Ostalih 70 odsto tog hleba, pakovani hleb produžene svežine, ostali hlebovi koji nisu od brašna tip 500 i peciva, ne spadaju u kategoriju kontrolisane cene. Hleb čini 85 odsto naše ukupne proizvodnje dok preostalih 15 odsto čine peciva koja jesu skupa ali njihova proizvodnja nije isplativa. Kada je naš hleb bio 50 dinara, cena brašna je bila 25 dinara plus prevoz i PDV, sada je brašno 41 dinar, što je istorijski maksimum. Cena goriva je poskupela 25 odsto, a gas 12 odsto. U januaru se najavljuje i povećanje cene struje. Pozicija u kojoj se nalazimo trenutno je najlošija u poslednjih 11 godina, koliko se ja nalazim na rukovodećem mestu“, tvrdi Milutinović.
On ističe i činjenicu da od obećanja države da će dobiti brašno po subvencionisanoj ceni od 33 dinara po kilogramu, još uvek nema ništa.
„Oni su to obećali pre mesec i po, spiskovi još nisu izašli, a mi proizvodimo hleb po jeftinijoj ceni od brašna koje plaćamo više. Mi to u najboljem slučaju nećemo dobiti do početka februara“, dodaje Milutinović.
To što se hleb ovog proizvođača kupuje u drugim trgovinskim prodavnicama i po 10 dinara nižoj ceni, Milutinović objašnjava ograničenjem povrata na pet odsto, da oni mogu preporučiti ali ne i propisati cenu po kojoj će trgovci prodavati njihov hleb. U svakom slučaju, priča o jedinstvenoj ceni hleba, u Srbiji je davna prošlost. Garantovana cena je pala na 30 odsto od količine osnovne vrste hleba, a promena ove odluke, po dosadašnjem iskustvu, može uslediti odmah nakon izbora.
Jedan od problema, koji građani Srbije, sa sobom treba da reše, je odnos prema hrani, pre svega hlebu koji se svakodnevno baca i koga su puni kontejneri dok u zemlji ima gladnih i onih koji sa jednog na drugi kraj grada pređu da bi hleb platili dva diara manje.
BONUS VIDEO: Spot Vučića u užičkoj bolnici
