Pet koraka za uspeh vakcinalne kampanje u Srbiji i opomene za Krizni štab

„Vakcinacija je u našoj zemlji veoma dobro krenula. Bili smo favoriti u broju vakcinisanih. Čak dva meseca smo bili ispred mnogih zemalja u okruženju, pa i šire, a onda su nas odjednom svi pretekli. To je veliko razočarenje. Pokazalo se da su se u Srbiji vakcinisali samo oni koji su generalno pristalice vakcinacije i koji su to hteli bez da ih nagovarate, objašnjavate im zašto, kako. Ljudi jednostavno veruju u medicinu i poštuju je. Međutim, njih je nedovoljno. Vidimo da postoji određeni broj ljudi koji neće da primi vakcinu, oni su izričiti po tom pitanju i vrlo su uporni, ali to ne može biti više od 10 odsto stanovništva. Međutim imate sigurno 40 odsto onih koji se iz različitih razloga ne opredeljuju, neki su preležali koronu, drugi su mladi i nezainteresovani, i sa tom grupom ljudi je lako manipulisati, a oni se uvek pre okreću teorijama koje vakcinu dovode u pitanje. E upravo do njih zdravstvene vlasti treba da nađu put i način, kako da im približe vakcinaciju i privole ih da sami donesu pravu odluku“ objašnjava dr Magić, profesor molekularne i medicinske genetike na Medicinskom fakultet

Prvi korak u kampanji za promovisanje vakcinacije protiv koronavirusa je anketa.

„Treba se obratiti onim ljudima, koji su neodlučni i neprestano vagaju šta da rade. Vlast mora da oformi radnu grupu, ili da za to budu angažovani članovi Kriznog štaba, koji će da formulišu ankete. Neophodno je uraditi temeljno istraživanje, da se iz odgovora građana, odnosno reprezentativnih uzoraka, vidi koji su razlozi za njihovo odbijanje vakcine. Ta anketa je zapravo istraživanje, kao što rade za političke stranke, preko reprezentativnog uzorka sa 10 do 15 pitanja, na različitim mestima. Tako se prema polu, starosti, obrazovanju, mestu življenja, ali i načinu informisanja, dolazi do zaključka zašto ljudi neće da se vakcinišu. Ako bi ankete uticale na promenu kampanje i ako bi se onda i za 10 odsto povećao broj vakcinisanih, bilo bi značajno. Kada budemo imali odgovore, napravi se strategija, na osnovu koje onda mogu da deluju. Očigledno nije dovoljna samo kampanja u kojoj se javne ličnosti obraćaju građanima u reklamama, koje niko ne gleda“ kaže profesor.

Drugi korak je taj da niko ne sme da bude ostrašćen, ni jedna, ni druga strana.

„Čini mi se da su ljudi koji zastupaju vakcinaciju, kao i oni koji joj se protive, ostrašćeni. Ja sam se vakcinisao i tu nemam nikakvu dilemu, meni niko ništa ne mora da priča. Ipak, ima onih sa kojima moramo da razgovaramo. Treba da se obratimo onima koji imaju dileme i sumnje. Trebalo bi da se priča o vakcini, ali na razumljivom jeziku, tako da ljudi ne promene kanal onog trenutka kada uđemo i stručnu terminologiju. Moraju da razumeju šta govorimo. Kada neko treba da primi vakcinu, a nema u nju poverenja, javi se antivakser, pa kaže, ‚promeniće ti DNK‘, ‚izazvaće sterilitet‘, i ljudi u to poveruju, iako se ne razumeju u tematiku, veruju u izmišljotine, jer se uvek lepe na mistične i zavereničke priče. Moramo naći način da se snažnom kampanjom borimo protiv toga i uspećemo“ naglašava prof. dr Magić.

Treći korak je na članovima Kriznog štaba, a oni moraju biti usaglašeni, jer su potpuno izgubili poverenje građana.

„Ti ljudi koji su u Kriznom štabu, moraju imati konsenzus. Njihov stav i poruke koje šalju građanima su apsolutno neusaglašene i niko im više ništa ne veruje. Čini mi se da su se u Kriznom štabu potpuno pogubili u svemu što saopštavaju. Dobar potez bio je uvođenje kovid propusnica, jer to je način kako da se mladi dovedu do vakcinacije. To je i pokazatelj da je njima samo trebalo prići na drugi način. Oni se sada masovno vakcinišu da bi mogli da izlaze posle osam uveče. To znači da nisu ni ranije mnogo zazirali od vakcine, već im je bilo svejedno, što su antivakseri zloupotrebili i ubacili ih u svoj tabor“ naglašava doktor Magić.

Četvrti korak je kontrola mera.

„Da se epidemiološke mere sprovode onako kako je zamišljeno ne bismo imali ovoliko obolelih i umrlih, ali njih niko ne kontroliše. Moraju postojati ljudi koji će da kontrolišu primenu epidemioloških mera, i da rade samo to i ništa drugo. U stranim zemljama je sada takva situacija. Na aerodromu ne možete ni kofer da uzmete i izađete iz zgrade, dok ne pokažete potvrdu o vakcini. Svuda morate imati dokaz o imunizaciji i niko se protiv toga ne buni“ kaže naš sagovornik, dokotor sa VMA.

Peti korak je zabrana rada i javnog govora lekara-antivaksera.

„Najveća opasnost i dalje preti od lekara-antivaksera, tačnije od ljudi sa diplomom Medicinskog fakulteta, koji su protiv vakcine. Nedavno sam bio kod frizera i on mi kaže da neće da se vakciniše. Pitao sam ga zašto, a odgovorio mi je da je tako odlučio nakon što ga je lekar sa urologije savetovao da ne treba da primi vakcinu. Potpuno razumem osobe koje nisu medicinske obrazovane, da se nađu u zabludi, ali onaj ko je završio Medicinski fakultet, ide svaki dan na posao u bolnicu, zarađuje platu, da sumnja u vakcine, i da te sumnje širi naokolo, je neprihvatljivo i ti ljudi moraju biti kažnjeni. Za njih su neophodne ozbiljne sankcije ili da uradimo isto što i Slovenci. Svaki dan kad dođu na posao, moraju da se testiraju o svom trošku. Problem je što jedan takav lekar, može da utiče na 100 i više ljudi, da se ne vakcinišu, a to je veoma opasno“ zaključuje prof. dr Magić.Bonus video: Razbijamo zablude o vakcinaciji - Jovana Šesterikov: Saznala sam da sam trudna 10 dana pošto sam se vakcinisala

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijijovanasesterikov-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2625838"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram