Kvalitetan i redovan san u trajanju od minimum sedam sati tokom noći, pauze na svakih 45 minuta, svakodnevna rekreacija i strogo izbegavanje psihostimulativnih lekova i energetskih pića, neki su od saveta kardiologa i psihijatara, koji govore za Nova.rs, a obraćaju se studentima koji užurbano spremaju ispite za junski rok i među kojima je, nažalost, sve više onih koji “na svoju ruku” posežu za lekovima, medikamentoznim “pomagalima”, kako bi što duže ostali budni i koncentrisani.
“Svaka farmakoterapija koju ljudi, naročito mladi, uzimaju na svoju ruku, pomaže, ali samo privremeno, a na duže staze ostavlja trajne ozbiljne posledice po zdravlje. Lekovi koje neki studenti koriste, su na uštrb koncentracije i pamćenja. Oni oštećuju moždane funkcije i u suštini je pamćenje i sećanje na ono što su naučili tako daleko slabije i dobijaju potpuno suprotan efekat od željenog, tačnije od onoga što im je bila namera”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i psihoterapeut.
Upravljajte svojim vremenom, naglašava ona.
“Kada spremaju ispite, studenti moraju da upravljaju svojim vremenom. Treba da prave blokove učenja od po 45 minuta, praćene pauzama od po 15 minuta. To je daleko efikasnije od sistema po kojem uče ceo dan ili noć, bez stajanja i tako sve do ispita”.
Učite u društvu, savetuje psihoterapeut.
“Neko više voli da uči u društvu, a nekome znači kada podvlači rečenice, pasuse. Opet ima studenata koji više puta ponavljaju isto, dok drugi iščitavaju. Učenje je individualno i zavisi od toga šta kome odgovara, ali postoje neke uopštene metode, koje svima odgovaraju. Studenti su mladi ljudi, koji su već prošli neke škole, pa imaju i iskustva u učenju. Ono što im je polazilo za rukom u srednjoj školi, koristiće im i na fakultetu, samo na malo obimnije gradivo”, objašnjava dr Čalovska Hercog.
Važno je sačuvati razliku između dana i noći, naglašava ona.
“Student mora da ima normalan bioritam. Jako je važan kvalitetan i redovan san. Ljudi koji spremaju ispite moraju imati dovoljan broj sati spavanja, minimum sedam do osam sati, tokom noći. Bez kvalitetnog sna, rezultati će biti jako loši, biće im gotovo nemoguće da bilo šta upamte, bez obzira na vreme provedeno nad knjigama”.
Kada krenu ispitni rokovi, svakoga dana studenti treba da imaju nešto čemu će se radovati, nešto što će ih razonoditi i prijati im nakon višesatnog učenja.
“Treba da naprave plan i da imaju nešto čemu se raduju, nešto što će im prijati, jer tako će lakše i brže učiti i pamtiti, kad znaju da ih čeka kratak predah u kojem će uživati. Recimo posle učenja mogu da odu na plivanje, na bazen, da se prošeatju sa prijateljima, odu u bioskop ili u prirodu, bilo šta”.
Učenje je život, nije robija, ni mučenje, navodi dr Čalovska Hercog.
“Ovo je veoma važno shvatiti i prihvatiti. Mnogi studiraju nauke ili će se baviti poslom, poput medicine, koji ih obavezuje da celog života uče, da se usavršavaju. Iz tog razloga treba da shvate učenje kao deo života, a ne kao robiju, mučenje, kaznu, koja samo mora da se istrpi i da prođe. Učenje treba da bude lepo, zanimljivo, a korisno je i potrebno za ostvarenje cilja i uspeha”, savetuje dr Čalovska Hercog.
Psihostimulativni lekovi i energetska pića, veštački podižu koncentraciju, a ubrzavaju rad srca i oštećuju mlad organizam, kaže za Nova.rs prof. dr Dragan Simić, kardiolog u Klinici za kardiologiju UKC Srbije.
“Nikako, ni u kom slučaju, studenti i uopšte mladi ljudi, ne smeju koristiti psihostimulativne lekove, ni energetska pića, samo da bi ostali budni i lakše učili i pamtili. Usled takvih štetnih lekova i supstanci, dolazi do varijacija i skokova pritiska, kratkotrajnog ubrzanja srca, a u dužem vremenskom periodu izazivaju poremećaj srčane radnje. Za pamćenje i spremanje ispita najvažniji je san. Kada odspavaju nekoliko sati, mozak je sposoban da primi veliku količinu informacija. Takođe, važno je da tokom učenja i posle dužeg sedenja nad knjigom prave pauze i da ustanu i prošetaju. Mozak ne sme da se preoptereti, jer onda ne može da izvuče sve podatke koje je neko upamtio. Ima studenata koji toliko uče da dva dana pred ispit uopšte ne spavaju. Kada u takvom stanju izađu na ispit, u glavi im je košmar i ne mogu ničega da se sete”, naglašava prof. dr Simić.
Podsetimo, od nedavno je, kod pojedinih studenata, sve češća praksa konzumiranje takozvanog “pametnog leka” – modafinil, koji je u SAD registrovan za narkolepsiju, a naglašava se da njegova primena poboljšava produktivnost, kognitivne funkcije i koncentraciju. Međutim, ovaj lek, kao i svi medikamenti koji se koriste za stimulans centralnog nervnog sistema i za budnost i aktivnost organizma tokom 24 sata, a bez recepta i prethodnog lekarskog pregleda i medicinske indikacije, dovode do ozbiljnih posledica po zdravlje, naročito kod mladih osoba.
***
BONUS VIDEO: Studenti ne ćute