Pet ključnih razloga zbog kojih je ovakav metro poguban po Beograd

Struka seusprotivila trasama metroa, pa je Građevinski fakultet uputio brojneprimedbe na aktuelni plan i na kraju odustao od daljeg učešća uprojektu.Sporan je i momenatda izgradnja počinje na vodoizvorištu Makiš – pa postoji realnabojazan da prestonica ostane bez zdrave pijaćevode. Struka tvrdi ida je cena metroa previsoka s obzirom na to da će biti poluprazan.Pet spornih tačaka metroa: Moglo bi tu još da se nabraja, ali kao one najkritičnije i najspornije izdvajamo: Trasa, redosled izgradnje linija, izlaženje u susret investitorima a ne građanima, skupoća i uništavanje vodoizvorišta.Građevinskifakultet zamera trenutna rešenja kada je reč o trasi linija metroa,kao i planiranom redosledu izgradnje tih linija.Fakultet je istakaoda, gledajući gustinu nastanjenosti, zaposlenih i korisnika javnoggradskog prevoza (JGP), jasno se ocrtava saobraćajna i urbanističkakičma grada, odnosno ono što bi trebalo da bude trasa prve linijebeogradskog metroa: istočni obod Zemuna – Opština Novi Beograd –centar grada – Bulevar kralja Aleksandra."Nakon višedecenijskog sagledavanja saobraćajnih problema u gradu,Fakultet smatra da je ne samo saobraćajno, konstruktivno,urbanistički i ekološki, već i društveno, jedino ispravno rešenjeu kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada.Ovaj stav Fakulteta ne može se promeniti", navodi se u primedbi.Istakli su i datrenutna prva linija metroa, duga 20 do 23 kilometra, „veoma slabopokriva grad“ i dodali da će pokrivenost biti slaba sve doizgradnje treće linije metroa.U primedbi se navodii da bi u prvoj fazi trebalo kompletirati „ključne i najskupljestanice i čvorišta“, odnosno najizraženija težišta poslovnihaktivnosti, najizraženija težišta stanovanja, centre obrazovanja,centre zdravstva i železničke stanice.Predložena trasaprve linije namenjena privatnim investitorima"U predmetnomprojektu, najznačajnijm delom trasa prve linije povezuje područjanamenjena privantim investitorima sa nedovoljno jasnim planovimarazvoja: Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Adu Huju. Sa drugestrane, trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničkustanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širemcentru postiže realnu vezu sa Beovozom“, stoji u primedbi.„Stava smo da sustanice BG Voza ‘Prokop’ i ‘Vukov spomenik’, Klinički centari koridor Bulevara kralja Aleksandra morali biti uključeni u mrežumetroa u najranijim fazama. Prva faza razvoja metroa, dužine oko 13kilometara, prema dokumentu ‘Studija 1981.’ povezuje sve ovetačke", navodi se u primedbama.Istakli su i da jepokrivenost centra starog dela grada metro stanicama „slaba čak iu završnim fazama razvoja“, kao i da je i taj deo obuhvaćenstudijom iz 1981. godine, gde su definisane stanice Kalemegdan, Trgrepublike, Terazije, Skupština i Tašmajdan.GRF je naglasio datrenutno predložene trase metroa „nisu u saglasnosti“ sa važećimGeneralnim urbanističkim planom grada.

Skupoća

Vukan Vučić je ceoradni vek proveo u Americi kao profesor saobraćajne tehnike iurbanizma na Pensilvanijskom Univerzitetu. Jedna njegova rečenica uintrevjuu za Novu oslikava važan problem.“Milijarde ćebiti potrošene u Metro koji ima poluprazne vozove, jer su mu linijei stanice pogresne”, jasan je Vučić.Pored građevinske isaobraćajne struke usprotivio se i onaj deo naučne javnosti koji sebavii brine o životnoj sredini.Predrag Simonovićsa Biološkog fakulteta ocenjuje da podzemni radovi na Makiškompolju mogu više da ugroze vodoizvorišta tamo nego najavljenaizgradnja jeftinih stanova. I jedne i druge radove ocenjuje kao„besmislene“.On upozorava da kodpodzemnih radova mora da se ozbiljno vodi računa da se ne dopre doslojeva koji nose vodu i slojeva koji brane da površinska prodre iugrozi podzemne vode.„Nema načina dase unapred predvidi tačno kakav će biti uticaj izgradnje metroa,ali je strašno da neko preuzima takav rizik da radovima kojiuključuju ne samo mehanička nego i razna hemijska sredstva koja sekoriste u radne svrhe – minerealna ulja ili druge supstance kojemogu da prodru kroz te slojeve i dođu do vodonosnih slojeva koji ustvari u sebi sadrže vodu koja se prerađuje u vodu za piće“,navodi Simonović za Nova.rs.On ističe da nijebezbedno preuzimati takav rizik jer se pravi nepovratna šteta iliona čija sanacija može da traje decenijama i čitav vek.“Pićemo vodu iz flaše”Govoreći oalternativama ukoliko beogradski metro ugrozi snabdevanje pijaćomvodom, Simonović kaže da su pojedina gradska vodoizvorišta slaba ilošeg kvaliteta, te da je najizglednija opcija da će građanimorati da kupuju flaširnau vodu.„Imamo istražneradove na Velikom ratnom ostrvu, gde su kapaciteti jako mali. Mislimda je treća, najveća i najizglednija opcija prodavnica, odnosnoflaširana voda. To će biti najskuplje što će stanovnici Beogradadobiti“, rekao je Simonović.Protrst zbog početka gradnje metroa na Makišu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=protestinamakisumetroik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2726217"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram