Beograd u poslednje vreme beleži izuzetno visoku stopu zagađenja za koju aktuelna vlast, čini se, nema pravi odgovor. Gotovo svakodnevno se pale "crvene lampice", a relevantni izvori stavljaju Beograd u sam vrh svetske liste najzagađenijih gradova. U razgovoru sa aktivistima i ekološkim stručnjacima definisali smo pet ključnih mera koje moraju da se preduzmu kako beogradski vazduh više ne bi bio u crvenom.
O najvećim zagađivačima i o potencijalnim rešenjima, govorili su Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd, kao i Ognjen Pantić, stručnjak iz oblasti energije, klime i zaštite životne sredine.
Lazović otkriva da se neki od najvećih zagađivača zapravo nalaze na obodima grada.
„Među najvećim zagađivačima u Beogradu su svakako termoelektrane u okolini grada, koje su jedan od najvećih zagađivača, zatim mala ložišta, industrijski zagađivači i u jednom manjem obimu ukupno, u nekim delovima grada – saobraćaj.“
Iz Ne davimo Beograd su, kako kažu, ponudili rešenja u nekoliko tačaka za sve lošiju ekološku situaciju u kojoj se nalazimo.
Oni su definisali i pet kljuučnih načina za rešenje problema zagađenja u glanom gradu.
„Pre svega, treba da promenimo to na šta se grejemo. Druga tačka podrazumeva da sa individualnog pređemo na zajedničko grejanje, treća tačka je poboljšanje energetske efikasnosti, tako što ćemo smanjiti potrošnju energije. Četvrta je kontrola svih industrijskih postrojenja, kako bi ona poštovala najviše ekološke standarde. Tu je planiranje i izgradnja saobraćaja, kako bi on bio fokusiran na ulaganje u javni prevoz i rasterećenje automobilskog saobraćaja. Ono što je jako važno, to je da se ljudi redovno informišu koliko je zagađenje, kako to na nas utiče i koje su opasnosti i rizici, odnosno kako da se ljudi ponašaju u tim situacijama.“
Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole najvećeg krivca za trenutno zagađenje vidi u – grejanju.
„Celokupnom zagađenju najviše doprinosi, pre svega grejanje. To je najveći problem, čak i na nacionalnom nivou. Taj problem nije dovoljno prepoznat u novom Planu o kvalitetu vazduha, u kom se najavljuje samo popis individualnih ložišta. Dodatni problem za Beograd su i veliki zagađivači, od kojih neki nisu čak ni u samom Beogradu, već gradu pripadaju samo administrativno – termoelektrana Nikola Tesla u Obrenovcu, termoelektrana Kolubara A u Lazarevcvu, ceo rudarski basen.“
Međutim, Pantić veruje da problem zagađenja vazduha u Beogradu nije vezan isključivo za Beograd, dok u samom gradu prepoznaje i druge faktore koji doprinose sveukupnom aerozagađenju.
„Beograd zagađuju čak i železara u Smederevu i termoelektrana Kostolac. Postoji procena da velika postrojenja koja su izvan samog grada, doprinose i do 30 procenata u ukupnom zagađenju u samom gradu. Pored toga, i saobraćaj doprinosi zagađenju. Beograd je jedino mesto u Srbiji u kom je zabeležena povećana koncentracija azot-dioksida, koji primarno dolazi iz saobraćaja. Problem je i deponija u Vinči, na kojoj povremeno izbijaju spontani požari. Ona još uvek ne može da se kontroliše“, navodi Pantić.
Dodaje da pored industrije, treba obratiti pažnju i na zagađenja koja dolaze iz poljoprivrede.
„Pomenuli smo industriju ali ne treba zanemariti ni zagađenja koja dolaze iz poljoprivrede, recimo od paljenja strnjike. U određenim delovima godine, u kombinaciji sa atmosferskim prilikama, poljoprivreda može da doprinese velikom zagađenju“, tvrdi stručnjak.
Rešenje vidi u takozvanom „kombinovanom pristupu“.
„Potrebna je kombinacija mnogih stvari. Pre svega je potrebno usvajanje striktnijih standarda, uvođenje mera koje pomažu ljudima da izađu iz energetskog siromaštva, što bi podrazumevalo pomoć ljudima da zamene peć, da izoluju kuću, da nemaju toplotne gubitke. To je nešto što je počelo da se radi ali ljudi još uvek nisu svesni toga. Prvi takav projekat je bio prošle godine i to je prilika za učenje“, završava Pantić.
BONUS VIDEO: Strah od disanja punim plućima – Boje koje nas ubijaju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare