Gde je pokrajinski javni servis, pet godina posle masovnog otpuštanja urednika i novinara? Podaci o gledanosti kažu da je televizija, nekada prepoznatljiva po kvalitetnim emisijama i novinarskim kadrovima, na samoj marginI medijske scene - uz velike finansijske gubitke.
Na aprilskim izborima 2016, kada je osvojila većinu u pokrajinskom parlamentu, nova SNS vladajuća garnitura poželela je fotelje i u ovoj zgradi. U roku od nekoliko dana, više urednika i voditelja pokrajinskog javnog servisa je smenjeno, i to bez obrazloženja. Prva žrtva čistke bio je tadašnji direktor programa Slobodan Arežina.
„Meni je prvo kroz vesti na televiziji Vojvodine koje sam gledao kad sam se vratio kući stigla ta informacija, a naslućivao sam ja da će se nešto dogoditi, međutim, šta da vam kažem, ni jedna ozbiljan primedba nije mogla da se stavi na program ni na moj rad“, kaže Arežina.
N1: Vaša smena je bila prva, ali ne i jedina…
„To je velika, velika šteta, uz ovo što su građani izgubili, ogromna šteta je što je jedna generacija sjajnih reditelja, kamermana, novinara, urednika, koji su taman dobili priliku, da kreativno profesionalno rade, tu priliku izgubili“, ocenjuje Arežina.
Novinari nisu ćutali – pokret „Podrži RTV“ mesecima je organizovao proteste pod prozorima zgrade u kojoj je sedelo novo rukovodstvo. Baš kao što su ignorisali odluke suda da su smene bile nezakonite, novi čelnici RTV-a žmurili su i na proteste.
„Ono što pamtim i što ću pamtiti celog života je da su neki mladi ljudi koji nisu bili ostrašćeni politički, koji su verovali u profesiju kojom se bave, rešili da brane svoju profesiju i to su radili mesecima na ulicama Novog Sada, i u tome su ih podržali građani Novog Sada“, kaže član Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine, novinar Darko Šper.
Sa otpuštanjima i prekadriranjima se nastavilo, neki novinari su sami dali otkaze. U međuvremenu, pokrajinski servis dobio je 27 miliona evra vrednu zgradu, i izgubio ono što nema cenu – svoju publiku.
„Emisije koje je ranije gledalo 50.000 ljudi u tom nekom terminu, danas gleda pet-šest hiljada ljudi, neke emisije ne gleda ni hiljadu ljudi, to je negde na nivou statističke greške“, kaže Šper.
„Čak taj javni servis sada ne vredi ni vlasti. Zašto? Zato što se propaganda preko medija koji se ne gleda ne može ni voditi“, dodaje Arežina.
Nezvanični podaci, jer zvaničnih i nema, pokazuju da je prvi put u istoriji, drugi program televizije koji se emituje na jezicima nacionalnih manjina, bio gledaniji od prvog programa.
Generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica nije se odazvao na poziv da govori za N1. Da jeste, ne bismo ga pitali samo za pad gledanosti, nego i za finansijske gubitke.
Za razliku od podataka o rejtingu, podaci o finansijama su javni, i iz njih se vidi da RTV iz godine u godinu beleži sve veće finansijske gubitke, dok su prihodi sve manji. Pre pet godina preuzet, pa skrajnut na samu marginu medijske scene, pokrajinski javni servis danas ne bi mogao ni da opstane bez pomoći države.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: