Penzioneri mesec dana u "pritvoru": Strah, nesanica, stres

"Strašan je osećaj biti izolovan mesec dana, a ko zna koliko će još potrajati", kaže za Nova.rs Margita Cvetković, novinarka u penziji i jedna od onih koja, kako sama priznaje, iskoristi "penzionerski termin za kupovinu" da pobegne iz stana u zgradi u kratku šetnju.Ostatak dana popuni bavljenjem cvećem ili čitanjem, što bi bilo idilično da sliku ne kvari briga za supruga."On je dijabetičar i njemu je kretanje i šetnja neophodno", objašnjava Margita.

Samcima je najteže

Nadežda Satarić iz organizacije Amity kaže za Nova.rs da se na njihov telefon za socijalnu podršku u poslednjih nedelju dana najviše javljaju samci koji žive u malim stanovima ili potkrovljima."Kažu da ne mogu da izdrže u tako malom prostoru, imaju nervozu, nesanicu, fobiju od neprekidnog boravka unutra. Oni vape i mole da im se omogući da se malo prošetaju oko svojih zgrada u vreme policijskog časa, kad nema naroda napolju", prepričava nam kakve razgovore sa najstarijima vodi otkada su ušli u petu nedelju izolacije u kući.

Život je važniji od šetnje

Naša sagovornica Margita, uz sve razumevanje za mere koje su na snazi, uporno se pita zašto, kada već tokom policijskog časa nema drugih ljudi na ulici, najstariji ne bi mogli malo da prošetaju."Zato što se sada čuva živa glava, a sve ostalo je sekundarno", kaže za Nova.rs ortoped koji je zamolio da ga ne citiramo imenom zbog pravila državne bolnice u kojoj radi."U uslovima ove opake epidemije, smatramo da je kretanje pacijenata i njihov lokomotorni sistem u drugom planu. Minimalno šetanje i vežbe sada se mogu sprovoditi i u kućnim uslovima, eventualno na terasi. Ovakav stav dele sve kolege sa kojima sam u komunikaciji, a posebno kada je reč o starijima i onima koji imaju prateće bolesti koje, u kombinaciji sa ovim virusom, mogu da imaju opasan ishod", stav je ortopeda.

Deo policijskog časa rezervisati za šetnju najstarijih

Neuropsihijatar iz Kragujevca Suzana Perović  kaže da je većina najstarijih itekako razumela zašto im je zabranjeno kretanje, i da se pridržavaju svih mera zaštite."Oni se ne žale, ali to ne znači da im izolacija ne smeta", kaže dr Perović, i ocenjuje da su najstariji suočeni sa strahom od zaraze koronavirusom, zatim brigom o tome da li će biti zbrinuti ako se razbole od neke druge boljke, a na sve to im nedostaju deca, unučići i prijatelji."Takva strahovanja dovode do mentalne iscrpljenosti, a ona, zajedno sa nedostatkom bilo kakve fizičke aktivnosti, može imati posledica po fizičko zdravlje", upozorava dr Petrović.Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal smatra da u ovakvoj situaciji mora biti najvažnije da se rizična populacija zaštiti od zaraze."Sekundarni cilj, međutim, mora da bude da to ostvarimo, a da ne napravimo veće probleme nego što je to nužno. Pored egzistencijalnih, ljudi imaju i sociološke, društvene potrebe, a neki jednostavno moraju da šetaju iz zdravstvenih razloga. Ako ove druge nateramo da se ne kreću, da li će iz izolacije na kraju izaći sa većim zdravstvenim problemima, i ko će biti odgovoran za to", pita se naš sagovornik.U ovom slučaju, psiholog Aleksandar Baucal i neuropsihijatar Suzana Perović savetuju nadležnima da ponude mogućnost da se najstariji prošetaju dok je za ostatak građana na snazi policijski čas.Naravno, kako oboje naglašavaju, uz sve mere predostrožnosti i bez bliskog kontakta sa drugima.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram