Kada više godina pokušavaju da reše neki problem koji ih muči, a to ne uspevaju pred domaćim sudom, građani Srbije neretko priprete da će "ići do Strazbura". Evropskom sudu za ljudska prava, iz Srbije je stiglo 3.289 novih predmeta, što je značajno povećanje u odnosu na 2021. godinu kada je bilo 1.993 predmeta. Što se tiče osnovnog uslova za apliciranje ovom sudu jeste da su građani prethodno iskoristili sve pravne lekove u Srbiji. Podsećamo vas i na najupečatljivije slučajeve zbog kojih su se građani Srbije obratili sudu u Strazburu, a koji još čekaju epilog.
Kako su za Nova.rs objasnili iz Komiteta za ljudska prava (JUKOM) Sudu u Strazburu se građani se mogu obratiti u roku od 4 meseca od kada primite odluku Ustavnog suda Republike Srbije.
„Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) je tokom godina zastupao građane u brojnim predmetima pred Evropskim sudom za ljudska prava. Oni su se najčešće žalili na dugo trajanje sudskih postupaka, kao i na povrede drugih prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima“, navode iz Jukoma.
JUKOM je 2007. godine dobio prvi slučaj u predmetu V.A.M protiv države Srbije u kojem je sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, prava na privatni i porodični život i prava na delotvorni pravni lek.
Reč je bilo o odgovornosti Republike Srbije da omogući izvršenje sudske odluke o viđanju majke i deteta.
„Suprug V.A.M je 1998. godine odveo njihovu ćerku i prekinuo svaki kontakt sa V.A.M nakon što je saznao da je ona zaražena HIV virusom. Do trenutka obraćanja sudu u Strazburu 2005. godine, V.A.M punih sedam godina nije bilo omogućeno da vidi svoju ćerku, pa čak ni da sa njom obavlja telefonski kontakt, uprkos odluci domaćeg suda“, navode iz JUKOM-a.
Najpoznatiji aktuelni slučaj YUCOM-a pred sudom u Strazburu je isterivanja porodice Barbalić iz njihovog stana u Zemunu 1997. godine od strane članova Srpske radikalne stranke u trenutku kada na čelu opštine bio Vojislav Šešelj.
„U ovom predmetu se 26 godina nakon ovog nemilog događaja čeka odluka ESLjP i dobra je ilustracija da može biti reč o veoma veoma dugom procesu“, ističu iz JUKOM-a.
Tokom godina bili su brojni pokušaji da se reši hronično dugo trajanje postupka pred sudovima u Srbiji kao jednom od osnovnih izvora brojnih predstavki sudu u Strazburu, a koji su imali samo delimičan uspeh.
„YUCOM se 2022. godine obratio predstavkom Komitetu ministara Saveta Evrope, kao telu koje nadzire izvršenje presuda ESLjP, u kojoj je ukazao da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2016. godine nije suštinski rešio problem desetine hiljada bivših radnika kojima društvena preduzeća duguju za neisplaćene zarade i doprinose“, ističu sagovornici Nove.
Da bi neko mogao da podnese predstavku mora da bude neposredno i lično žrtva kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne može se podnositi generalna pritužba na zakon ili postupak, npr. ukoliko se smatra nepravednim; niti se može neko žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a neko je njihov zvanični predstavnik).
Prema Konvenciji, kršenje prava mora biti počinjeno u nadležnosti – od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije.
Povređeni ne mora biti državljanin neke od država članica Saveta Evrope.
Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja. Da bi predstavka mogla da se podnese potrebno je ispunjenje nekih uslova koji se odnose na nacionalne sudove.
Naime, pre podnošenja predstavke, mora se iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u predmetu povodom kojeg se podnosi predstavka. To obično podrazumeva obraćanje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu do pravosnažne sudske odluke, kao i podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu Republike Srbije. Rok za ustavnu žalbu je 30 dana od pravosnažnosti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar