Nezadovoljavajućem broju ljudi obolelih od mentalnih bolesti u Srbiji pomažu lekovi, a procenjuje se da oko polovina pacijenata prerano prekida započetu terapiju, jer su nemotivisani, javljaju se neželjena dejstva, ne uviđaju poboljšanje ili prosto nemaju podršku okoline, objašnjava magistar farmacije Biljana Glavonjić, iz Farmaceutske komore Srbije, povodom Svetskog dana mentalnih bolesti.
Najčešći okidači koji prete mentalnom disbalansu su osećaj ugroženosti, narušeno telesno zdravlje, loše finansijsko stanje, problemi sa poslom, ali i u partnerskim odnosima i sa ljudima uopšte, takođe stres, tragedija, usamljenost. Osvestiti okidače za loše mentalno i emotivno stanje kao i načini za sprečavanje ulaženja u rizike, ključ su prevencije mentalnih poremećaja.
Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje kao “stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti”. Da bismo sebe smatrali zdravom osobom treba da ocenimo naše mentalno i telesno zdravlje visokom ocenom i da razumemo da su telo, um, emocije i duh u neraskidivom i zavisnom odnosu.
“Svi možemo da napravimo jednostavne izmene u našem životu koje mogu da imaju značajan uticaj na naše mentalno zdravlje i opštu dobrobit. Ponekad je za otklanjanje simptoma dovoljno samo adekvatno odmaranje, promena ishrane, izmena načina života, rešavanje nesporazuma sa bliskom osobom, rešavanje konflikta, prihvatanja i emotivna podrška. Farmaceuti, kao jedni od najpristupačnijih zdravstvenih radnika u jedinstvenoj su poziciji da prepoznaju znake i simptome narušenog mentalnog zdravlja. Pacijenti su u apotekama redovno, ponekad i nekoliko puta nedeljno, što farmaceutima daje mogućnost da prepoznaju promene koje se mogu javiti u raspoloženju, kognitivnim funkcijama ili ukupnom zdravlju pacijenta”, kaže Glavonjić.
Kako bi doprineli boljem stanju ovih pacijenata, farmaceut ih informiše o programima podrške, ohrabruje ih da potraži pomoć i razgovaraju o svojim mentalnim problemima sa lekarom primarne zdravstvene zaštite.
“Iako je klinička efikasnost lekova za mentalne poremećaje dokazana, ciljevi primenjene terapije se postižu kod nezadovoljavajućeg procenta ljudi usled neadekvatne upotrebe ovih lekova. Procenjuje se da oko 50 odsto pacijenata prerano prekida započetu terapiju, a razlozi su slaba motivisanost, neželjena dejstva, neuočavanje poboljšanja, prerana procena da su simtomi nestali i izostanak podrške okoline. Ovde je uloga farmaceuta od velikog značaja, u smislu da smo mi tu da detaljno objasnimo pacijentu čemu je lek namenjen, kakve efekte može da očekuje, kako se lek uvodi, koji je režim doziranja, koji su rizici od samoinicijativnog prekida terapije, kao i uticaj ovih lekova na upravljanje motornim vozilima, koji neželjeni efekti se mogu javiti nakon primene leka i kod kojih neželjenih efekata je potrebno da se jave svom izabranom lekaru”, ističe Glavonjić.
Jako je važno da pacijenti naglase farmaceutu koje lekove piju prilikom kupovine drugih lekova i preparata sa režimom izdavanja bez lekarskog recepta, kako bi izbegli moguće interakcije lekova. Farmaceut je tu da svojim znanjem i veštinama podrži pacijenta, prati napredak i pruži potrebne informacije u svim fazama terapije.