0
Proteklog vikenda hiljade građana javilo se za preventivni pregled štitne žlezde u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, a u samo jednoj bolnici, za dan je pregledano 90 pacijenata od kojih je čak 67 imalo promene na ovom organu. Lekari su šokirani skokom obolelih, ali i padom starosne granice pacijenata, među kojima su i mlađi od 18 godina, a naglašavaju da svaka druga osoba u našoj zemlji ima “čvorić” na štitnoj žlezdi. Od nedavno se i terapija za ovu bolest može dobiti u apoteci isključivo sa receptom i izveštajem specijaliste, zbog učestalih nestašica i zloupotreba, čije posledice po najteže pacijente mogu biti fatalne.
Osim u Beogradu, gde su bile najveće gužve, i u manjim gradovima lekari su imali pune ruke posla, nakon što je odziv za preventivne preglede za štitnu žlezdu nadmašio sva očekivanja.
“U jednom danu analizirali smo krv čak 90 pacijenata, pregledani su i ultrazvučno, a kod čak 67 njih pronađene su neke promene na štitnoj žlezdi. Interesovanje građana je izuzetno veliko, a preventivni pregledi služe da dijagnostikujemo bolest na vreme, pre nego što uzme maha, kako bi ljude odmah mogli da uputimo na dalju dijagnostiku. Pre pandemije imali smo takođe veliki broj preventivnih pregleda za različite bolesti, ali u poslednjih nekoliko meseci patologija, tačnije broj novoobolelih, je u velikom porastu, posebno od štitne žlezde”, kaže Jelena Vikić, načelnica biohemijske laboratorije u Opštoj bolnici u Šapcu, gde su tokom vikenda zabeležene nezapamćene gužve u čekaonicama.
U svim gradovima pregledi su pokazali skok oboljevanja od ove surove bolesti i poremećaj rada štitne žlezde. U Čačku su pacijenti satima čekali da dođu na red za pregled.
Pročitajte još:
0
0
12
0
“Ovakvu gužvu zaista nismo očekivali. Preventivni pregledi štitne žlezde podrazumevaju ultrazvuk i laboratorijske analize. Radili smo dva dana od osam ujutru do 16 sati. Pregledi se nisu zakazivali, bili su naravno besplatni, a dolazili su i pacijenti koji nemaju zdravstveno osiguranje. Sistem funkcioniše, ali mi moramo da povećamo svest o zaštiti sopstvenog zdravlja, a ne da uvek čekamo da se organizuju ovakvi grupni preventivni pregledi, već da sami pacijenti dođu kod lekara bez poziva”, kaže dr Gordana Subotić, zamenica direktora Opšte bolnice u Čačku.
Lekari apeluju da je važno da se redovno kontrolišu osobe koje imaju genetske predispozicije za neku od bolesti koja je u vezi sa štitnom žlezdom, kao i oni sa autoimunim oboljenjima i ljudi stariji od 45 godina, dok su pregledi preporučeni i za mlađe od 18 godina jer se starosna granica oboljevanja naglo i drastično spustila.
“Generalno je povećana stopa oboljevanja i poremećaja rada štitne žlezde u celom svetu, jer je sve više gojaznosti i drugih faktora rizika koji jačaju, ali je poboljšana i dijagnostika, pa sada ranije ustanovimo bolest. Sreća je što ne viđamo teške kliničke slike, upravo zato što se ljudi javljaju lekaru na vreme, a pacijenti su sve mlađi, pa ima i onih koji još nisu napunili 18 godina. Hašimoto ima oko 10 odsto ljudi mlađih od 30 godina, a od svih obolelih oko pet odsto mogu biti karcinomi, dok čvorić na štitnoj žlezdi ima svaka druga osoba. Poremećaj funkcije rada štitne žlezde ima 10 do 12 odsto ljudi, a posebno su važne funkcije ove žlezde kod žena koje planiraju trudnoću i kod trudnica, koje bi trebale obavezno da rade skrining”, naglašava u razgovoru za Nova.rs prof. dr Miloš Žarković, specijalista endokrinolog.
Tokom leta ove godine nastupila je zabrinjavajuća nestašica lekova koje koristi gotovo milion ljudi u Srbiji, za bolesti štitne žlezde, ali i za dijabetes, Eutiroks, Glukofaž XR i Letroks. Zbog učestalih nestašica i sve masovnijih zloupotreba terapija za pomenuta oboljenja, ovi lekovi u apotekama se više ne mogu podići bez recepta i izveštaja specijaliste ili izabranog lekara.
“Kada nije bilo Eutroksa, bilo je Letroksa. Nije se dešavalo da na tržištu, baš nigde, nema nijednog leka istovremeno, a problem je bio u proizvođaču. Nažalost, Galenika više ne proizvodi Tivoral, koji smo nekada propisivali pacijentima. Sada bez Eutiroksa i Letroksa oboleli ne mogu da žive. Ti lekovi su trijumf medicine, kao insulin ili penicilin, bez kojih se, u određenim stanjima, umire”, objašnjava prof. dr Žarković.
Podsetimo, štitna žlezda ima brojne važne uloge u ljudskom organizmu. U slučaju poremećaja njenog rada, posebno su ugrožene funkcije mozga. Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta, a procene su da u Srbiji svaki deseti građanin ima problem sa ovom žlezdom. Lekari ukazuju da je jednom godišnje potrebno otići na preventivni pregled, ali i uraditi laboratorijske analize.
***
BONUS VIDEO: Prof. dr Miloš Žarković, u kojoj meri genetika utiče na rad štitne žlezde