Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Na mestu nekadašnje Veterinarske uprave “Glutin” i ugrađene firme "PKB Protein" u Padinskoj skeli, odakle je pre godinu dana otklonjeno 40 tona životinjskih kostiju, između zidova bez krova, u blizini kanala Vizelj, i dalje stoje zaboravljene hemikalije nepoznatog porekla koje već više od decenije zagađuju okolinu. 

Nova.rs posetila je lokaciju u industrijskom naselju Padinska Skela, i na mestu pored kog je nekada bilo „groblje“ kostiju, zatekla ambalažu od nepoznatih hemikalija, manje ili više ispunjenu sadržajem, kao i veliku količinu tečnosti i praškastih materija, različitih boja, rasutu po zemlji.

Foto: googlemaps

Na nekima čak stoji jasna oznaka da su opasne po životinjski svet u vodi.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Osim hemikalija, iza susednog zida, zabeležili smo i gomilu od naslaganih, sasušenih koža životinjskoj prekla, koje su nekad štavljene u „Glutinu“.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Zoran Janković iz udruženja „Eko Pančevački Rit“, koje se već godinama bori za to da se ovaj prostor očisti, kaže za Nova.rs da je inspekcija, na zahtev njegovog udruženja, poslednji put izlazila prošle godine i tom prilikom konstatovala da je u pitanju mala količina otpada.

“Inspektorka za zaštitu životne sredine koja je tada izašla na teren, samo je konstatovala da je u pitanju mala količina otpada i na tome se završilo, čak ni izveštaj o nadzoru nismo dobili”, kaže Janković i dodaje:

„Ne znam šta su to male količine, nekada je jedna kap dovoljna da potruje kanal dužine od jedan kilometar.”

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ovaj aktivista za zaštitu životne sredine objašnjava da kad pada kiša voda spira rasute hemikalije koje onda dospevaju u zemlju i dalje u podzemne vode.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

“Odavde na oko 20 metara nalazi se prirodni kanal Vizelj koji prolazi kroz Borču i Krnjaču nakon čega se uliva u Dunav. Njega Beograđani koriste za pecanje i zalivanje plastenika”, kaže on.

Dodaje da se na udaljenosti od oko 500 metara nalaze i reni bunari iz kojih se pijaćom vodom snabdevaju meštani Padinske skele.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Na pitanje kada je poslednji put inspekcija kontrolisala ovo mesto, ša je tom prilikom utvrđeno i ko je nadležan za uklanjanje otpada, Nova.rs je od Ministarstva za zaštitu životne sredine dobila odgovor da su poslednji inspekcijski nadzori sprovedeni 20. i 28. februara prošle godine.

“Tom prilikom utvrđeno je da je na lokaciji bivšeg preduzeća Glutin, u dva objekta i na otvorenom prostoru odložena veća količina otpada od životinjskih kostiju i ostataka od masnoća životinjskog porekla. Na lokaciji bivšeg preduzeća PKB Protein utvrđena je manja količina prazne ambalaže i nekoliko plastičnih i metalnih buradi (zapremine 50 litara), delimično napunjene sadržajem nepoznatog porekla. U neposrednoj blizini nalazi se i isečena cisterna, na čijem dnu je zatečen zauljena materija“, navedenu je u odgovoru.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine su dalje naveli da je republička inspekcija, saglasno članu 78. stav 2. Zakona o upravljanju otpadom, obavestila nadležni organ Gradske uprave Beograda, radi postupanja u skladu sa njihovim nadležnostima.

„Takođe, radi preduzimanja mera iz nadležnosti iz propisa u oblasti veterinarstva, a po pitanju otpada animalnog porekla, obaveštena je i Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, navodi se u odgovoru.

Ekološka katastrofa u ovom industrijskom naselju u kom se danas nalaze PKB, Frikom i Al Dahara, počela je još 2005. godine nakon zatvaranja Veterinarske ustanove „Glutin“, koja je na teritoriji Beograda jedina bila specijalizovana za sakupljanje, preradu i uništavanje leševa životinja.

Povezane vesti:

Nakon zatvaranja fabrike iza nje je ostale su tone otpada životinjskog porekla, koji se skoro deceniju i po raspadao, da bi na kraju ostale samo kosti. Razlog za odlaganje sanacije ovog organskog otpada je to što je firma sve do 2015. godine bila u stečaju, nakon čega je zemljište na kom se nalazio otpad ponovo vraćeno državi.

Međutim, životinjski ostaci su, pod pritiskom javnosti, tek prošle godine, u periodu od 8. do 16. jula uklonjeni i prebačene na dalju preradu u Veterinarsku ustanovu “Proteinka” u Somboru. Hemikalije i ostaci prerađene kože, na samo nekoliko metara od očišćenog zemljišta, ostale su, očigledno zaboravljene.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare