Organizatori skupa povodom Dana pobede "ne čuju" Ljotića

"Mrtvi niste, o druzi mili, još se čuje vaš gromki glas. Vaš duh silni u nama živi, Vaša duša lebdi izmeđ’ nas".Prvu, a potom i poslednju strofu koračnice saradnika okupatorskih vlasti Dimitrija Ljotića slušali su na Dan pobede nad fašizmom i predsednik države i ministri u Vladi. I nikome ništa nije zasmetalo. Javnosti jeste, kao i pojedinim istoričarima. Međutim, Dejan Ristić tvrdi da ono što smo čuli zapravo nisu Ljotićevi stihovi."U pitanju je pesma Momčila Nastasijevića nastala daleko pre drugog svetskog rata, posebno imajući u vidu da je preminuo 1938. godine i da ni na jedan mogući način nije imao bilo kave veze sa nacizmom, ni sa fašizmom, ni sa mrziteljskom ljotićevskom ideologijom“, kaže istoričar Dejan Ristić.Istoričar Milan Radanović misli drugačije."Čuli smo stihove ne samo te ljotićevske koračnice, nego i još četiri pesme Ljotićevog Zbora, fašističke, rasističke, kolaboracionističke organizacije, koja je participirala u kvislinškom režimu“, rekao je Radanović.Istoričar Dejan Ristić koji je bio i jedan od tri člana komisije koja je odobrila scenario za program obeležavanja Dana pobede uverava da su ga pažljivo pročitali i da u njemu ništa sporno nosu videli. Na konkurs su stigla tri predloga. Jednoglasno su, kaže, odabrali najbolji.Napisao ga je Đorđe Pavlović, umetnički direktor Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“."Govorim kao građanin ove zemlje i Srbin, nikome ovde ne pada a pamet da rehabilituje ni Milana Nedića, ni Dimitrija Ljotića niti druge ratne zločince, oni su osuđeni i pravno i istorijski“, ističe Dejan Ristić.Radanović ipak misli da im je takav scenario neko „podmetnuo“, a onaj ko ga je odobrio nije dobro promislio."Dovoljno je da ukucate naslove tih pesama na You Tube, izaći će vam savremene obrade tih pesama, bilo nekakvih neonacističkih bendova, bilo nekakvih fašističkih sastava“, kaže on.To su zloupotrebe, odgovara Ristić i navodi primer Hitlera, koji je koristio dela kompozitora Riharda Vagnera."To što neko zloupotrebljava nešto ne znači da mi to treba da podržavamo na taj način što ćemo prestati da koristimo ta umetnička dela u školskom programu, u svečanim programima i na bilo koji drugi način“, kaže Ristić.Njegov kolega Radanović ne nalazi opravdanje niti umetničku vrednost. Za njega je ovo normalizovanje onih koji su u Drugom svetskom ratu služili interesima okupatora.Na pitanje zašto bi to neko danas radio, kaže: „Zato što očigledno ima određen proljotićevski ili profašistički sentiment“.