Orao nam je na grbu, a neke vrste beže u susedne zemlje

Ugrožene vrste životinja decenijama unazad bore se da opstanu na svojim staništima kako bi produžili vrstu. U Srbiji su brojni primeri ovakvih vrsta, a jedna od najugroženih je orao krstaš, ptica koja živi u ravničarskom delu naše zemlje, konkretno na severu Banata. Na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavljeno je da su sva tri preostala para krstaša uspešno izvela potomstvo, ali daleko od toga da je situacija sa ovom vrstom dobra. Krstaš u Srbiji kritično je ugrožena vrsta, a već neko vreme vrsta opstaje u Mađarskoj i Rumuniji, gde ima bolje uslove za preživljavanje.

Mere zaštite orlova krstaša, poput četvoromesečnog čuvanja gnezda, sprovode se u kontinuitetu od 2017. godine u cilju očuvanja populacije. Ove godine tri para krstaša uspešno su izvela svoje potomstvo, ali situacija je daleko od dobre.

Slobodan Knežević iz „Udruženja za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“ rekao je za naš portal da je reč o panonskoj vrsti orla koja je uvek nastanjivala ravničarske predele.

„I u vreme kada je populacija bila masovna, ona je naseljavala isti prostor, a to je Vojvodina. Problem oko opstanka vrste vezan je za razvoj poljoprivrede koja se intenzivirala tokom vremena. Počeli su masovno da se upotrebljavaju pesticidi, što je uslovilo da staništa gde su se krstaši množili, nestanu“, rekao je Knežević za naš portal.

On je dodao da je ogroman problem nestanak pašnjaka, gde su oni nabavljali hranu.

„Nestankom pašnjaka, nestala su i stabla topole i lužnjaka, na kojima su krstaši imali gnezda. Ono što dodatno otežava opstanak krštaša u Srbiji je problem trovanja, gde poljoprivrednici, u pokušaju da se reše predatora, poput šakala koji prave štetu u domaćinstvu, bacaju zatrovane mamce do kojih  nesmotreno orlovi dolaze, budući da bolje od predatora osmatraju teren i što je pogubno po njih“, objašnjava Knežević.

Upitan da li su krstaši napustili Srbiju zbog lošeg odnosa države prema njima, te da su opstanak potražili u zemljama regiona, Knežević je rekao da druge zemlje bolje kontrolišu upotrebu pesticida.

„U Mađarskoj se bolje kontroliše upotreba pesticida i efikasnije se prati problem trovanja životinja. S obzirom da krstaši lutaju nakon gneždenja, nisu u pitanju samo Rumunija i Mađarska, već i druge zemlje u predelu Panonske nizije“, napominje Knežević.

On dodaje da sve zemlje u regionu mogu biti mesta gde će otići naše mlade jedinke, ali da li će se one vratiti u Srbiju, to je teško pitanje.

„Povratak zavisi od mnogo faktora. Rapidan gubitak staništa, trovanje, ali i krivolov koji ima za cilj osvajanje jednog ovakvog trofeja kakav je orao krstaš, sve su to prepreke koje ima ova vrsta“, zaključuje Knežević.

Podsećamo, u avgustu javnost je bila šokirana informacijom da je zaštićena vrsta beloglavih supova ugrožena zbog nadletanja helikoptera iznad Specijalnog rezervata Uvac. Naš portal je pisao da su uplašeni mladunci iskakali iz gnezda i upadali u vodu, što je otežalo njihovo razmnožavanje. Iz Društva za zaštitu ptica tada su rekli da taj čin direktno ugrožava vrstu, te da je potrebno naći krivce za neodgovorno ponašanje.

Fond za zaštitu ptica grabljivica na svom Fejsbuk profilu objavio je da je evidentirano šest mladunaca koji su ispali iz gnezda, od kojih je tri spaseno zahvaljujući čuvarima i meštanima, te preneto u prihvatni centar rezervata Uvac.